Izvor: Blic, 24.Dec.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teatarska katastrofa
Ovih dana sam konačno preuzeo tek uvezanu fotokopiju knjige „Velike pozorišne katastrofe“ (1982), čije fotokipiranje sam dugo odlagao. Tek sam je sad tako uvezanu pročitao. Napisao je i potpisao Džajls Brandret (63), pozorišni producent, nekadašnji spiker, kako britanskog Donjeg doma iz redova konzervativaca tako i spiker na televiziji. Jedinstvena ličnost koji je bio spiker u oba različita značenja.
Bran Det, očigledno ljubitelj neobičnih tema, napisao je i „Knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o greškama" i „Optičke varke", a osnovao je u Londonu i „Tediber muzej". Šta jedna tako svestrana ličnost smatra katastrofama u teatru?
Naveo je nekoliko katastrofa (prejaka reč za to) kad gvozdena zavesa nije mogla da se podigne, tako da predstava nije mogla da se održi. Ali se jednom dogodila još veća nevolja kad se zavesa digla prerano i zatekla glumca u ulozi Oca kako ispija pivo iz flaše pored „mrtvog" Sina, koji se, sedeći puderisao se kako bi imao boju pokojnika.
Jedna glumica, koja je igala duha u londonskoj predstavi „Krčma na Divlje zapadu" zbog slabog osvetljenja pala je sa sceni u ložu, onesvestila se i ostala tako onesvešćena sve dok je posle predstave nisu našle čistačice.
Kada je februara 1809. g. izgorelo raskošno londonsko pozorište „Druri Lejn" (a to je ono što zaista može da se nazove pravom katastrofom), R. B. Šeridan, pisac koji je mnogo prikazivan u tom teatru posmatrao je preko puta ulice požar iz kafića „Piazza". Kad su mu prebacili kako može tako mirno da posmatra katastrofu svog pozorišta, on je samo primetio: "Zar ne smem da pijem čašu vina i grejem se vatrom svog sopstvenog kamina."
Završimo sa „katastrofom" koja se srećno okončala. U nekoj predstavi glavni lik treba nekom da telefonira. Ali rekviziter je zaboravio da na bini spremi telefon. Kad je došlo do ključne scene, jedan od domišljatih scenskih radnika, sa telefonom pod pazuhom, izašao je na scenu i rekao da je on telefonski tehničar i da je došao da instalira telefon. Tad je na brzinu završio instaliranje i glumac je mogao da odigra svoju „telefonsku" scenu.
Povezane vesti: Tenesi među nama Sneško Belić i filozofija Belo na crnom Stereotipi obavezni Festivali u dve-tri reči
