Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je počelo od Bodruma
Nemci ustaju rano, zauzimaju najbolje ležaljke na plaži, onda odu na doručak i za sve ostale goste ostaje tek drugi ili treći red od mora. Počela sam da izbegavam Španiju, neću da se takmičim s Nemcima.
Tako mi je pre neki dan u prohladnom, kišnom i vetrovitom Londonu govorila vremešna ledi, i inače evroskeptična zbog evropskih „smicalica” smišljenih da bi Ostrvu učinila život komplikovanijim. Britanci, inače, uveliko pričaju o nemačkim ranojutarnjim peškirima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << služe da bi Germani bezecovali najbolja mesta na hotelskoj plaži.
Španija je zbog ovih „nepropisnih rezervacija” diskreditovana, kao da je jedina na Mediteranu gde se praktikuje nemački turistički ritual. Običaj da ustanu rano i tako steknu geostrateške privilegije u okviru svog turističkog paketa, postojao je još u vreme jugoslovenskog Jadrana, dok su u goste, podeljeni Berlinskim zidom, dolazili uglavnom zapadni Nemci. I tada se govorilo kako olovkom iz Nemačke obeležavaju nivo na boci s vinom, a ostatak iz flaše čuvaju za drugo ili treće veče.
Ko bi u ta vremena sanjao da će u budućoj rascepkanoj Jugoslaviji, i ujedinjenoj Evropi, pitanje letovanja postati takav svetski problem.
Klima se bukvalno promenila. Na jugu je nesnosna vrućina, sever je hladniji nego ikad. Švedski ambasador u Beogradu Krister Asp otići će svejedno u avgustu u Stokholm, ali, kako kaže, „za poslednjih sto pedeset godina nordijske zemlje nisu imale ovakvu hladnoću leti kao ove 2012. godine.
Kiša i vetar Britancima su pokvarili sve dosadašnje jubileje: kraljica je morala da se skriva pod tremom kada je London slavio šezdesetogodišnjicu njenog kraljevanja, vimbldonske jagode sa šlagom bez velikih pauza prskala je kiša, za Olimpijadu su već ugrađeni antikišni topovi, uz sva ostala oružja kojima se zvecka pred dolazak sportista iz celog sveta.
Čak su i Francuzi počeli da se žale na vreme. Turističke agencije su obećale da će vratiti deo novca svima kojima su oblaci pokvarili uživanje na Azurnoj obali. Ukoliko su u toku dana imali manje od dva sata sunca, kako piše najsitnijim slovima u francuskim paket-aranžmanima, nadoknadiće im se deo troška.
Nacionalni praznik, pad Bastilje 14. jula, a tmurni oblaci, dosadna kiša, 16 stepeni…Od olova koje se spustilo na zemlju ne vidi se ni parada, a kamoli vatromet.
Za Engleze je na Mediteranu sve jeftino. Funta u odnosu na evro je viša nego bilo kada u protekle četiri godine.
Ali, postoji jedan problem. Evropski domaćini proglasili su ih još 2002. najgorim gostima na svetu, pa ih i dan-danas prati fama da više vole da razbijaju nego da se odmaraju. Stereotip ili ne, tek američki časopis „Njujorker” pratio je grupu od hiljadu mladih Engleza u Poreč u predsezoni.
Ono što je zabeležila reporterka u svom istraživanju publikovanom u prestižnom nedeljniku, retkom mediju koji se bavi istraživačkim novinarstvom, više liči na paklenu pomorandžu, nego na dobar posao za domaćine.
Na put karavanom autobusa Englezi su pošli opremljeni „jabukovim sokom” u dvolitarskim flašama, prethodno napunjenim mešavinom „red bula” i votke. Izvesni Bob prvi je pao „mrtav” i od tada mu je za kaznu vezana klozetska četka za zglob desne ruke. Ona mu je skinuta tek kada su poslednjeg, sedmog dana gosti morali da počiste srču koju su napravili na plaži.
Reporterka opisuje kako se „meštani istarskog gradića” diče svojim zdravim proizvodima, neprskanim voćem, povrćem, savršenom pršutom, šparglama… Ništa od toga Englezi nisu ni videli ni okusili. Omiljeni koktel – rakija sa „fantom”, drugi po redu je maraska s „koka-kolom”. Rekviziti za zabavu – sprejovi, dezodoransi, kreme i gelovi.
Gađanje traje noću, ujutru, hotel liči na poprište. Izlomljeni nameštaj, iscepani peškiri, umrljana posteljina… Eh, gde su oni mirni uredni nemački ranoranioci.
Agencija koja ih je dovela u Poreč, priklanjajući se pozivu Hrvatske da 2012. dođu na najlepšu mediteransku obalu, u holu hotela „Delfin” „izgrađenog još 1972. kada je Istra bila deo Titove Jugoslavije” (citat iz Njujorkera), postavila je tablu s cenovnikom: veliki peškir 50 evra, krevetni prekrivač 100 evra, noge kreveta 150 evra, madrac 150 evra, vrata 200 evra, balkonski sto 60 evra…
Ništa novo. Britanci su prošle godine pedeset šest miliona puta putovali van zemlje i svakako da se većina uzorno turistički ponašala. Ali „šačice” su stvorile reputaciju haosa i bezumlja.
„Uvek sam bio ponosan na svoju naciju, ali ovi degenerici su nas uprljali i bacili u blato”, rekao je britanski vicekonzul na Ibici Majkel Birket, kada je posle jednog britanskog lumperaja podneo ostavku na svoju funkciju 1998.
Kada je „Izi džet” počeo da leti iz Londona za Prag, pivnice u češkoj prestonici istakle su na vratima upozorenje: „Pristup zabranjen grupama muških pijanih Engleza”.
Pojam letovanja ili zabave na putovanjima postao je ne samo opasno međunarodno već i unutrašnje političko pitanje. Dejvid Kameron morao je prošle godine da prekine svoj porodični odmor nekoliko puta. Dok je London goreo od huligana i anarhista, on se brčkao u moru.
Sarkozijevi ministri istakli su se i po tome što su putovali u arapske zemlje o trošku njihovih vladara, I to nekoliko dana pre nego što je ovaj region zahvatio talas arapskog proleća. Pali su svi odreda, kada su mediji to otkrili.
Što se naše letnje političke scene tiče, mnogi su razbijali napetost tako što su se provodili o trošku države na produženim vikendima. Najčešće u Grčkoj, oko Soluna, kuda su ministarske porodice odlazile državnim automobilima, na produženi vikend.
Čini mi se ipak da je afera Bodrum u leto 2003. paradigmatična za aktuelni pad Demokratske stranke. Tada je u parlamentu, još svežem posle demokratskih promena 5. oktobra, i zemlji zgroženoj posle ubistva Zorana Đinđića, demokratski glasano za smenu guvernera. Umesto Nede Arnerić, koja je bila na letovanju u Bodrumu, njenu karticu ubacio je u automat jedan od „demokrata”.
Usledila je provala i lavina laži. Medijima je prikazivano kako se poslanica vratila na časak u Beograd da glasa i potom opet otišla na brčkanje… Sve dok Boris Tadić nije rešio (neki kažu kao marketinški podsticaj za svoju predsedničku kampanju) da prizna kako je ovo bilo izigravanje demokratskih principa. Obećao je da će vinovnici ovog puča biti kažnjeni. Pobedio je i postao predsednik Srbije.
Afera Bodrum je prebačena na sudove. Demokrate nikada nisu javno raspravile ni osudile ovakvo flagrantno kršenje demokratske procedure. Niko nije unutarpartijski kažnjen za delovanje suprotno osnivačkoj suštini demokratskih stranaka. Naneta je uvreda čitavom narodu koji je izneo promene na svojim leđima, da bi takozvani novi radili kao i oni stari, iz devedesetih.
Danas se kuvamo u kipućem loncu svi zajedno. Letovanje je odloženo za avgust. Ali kasno je i nemoguće razabrati ko kome ovde plaća za sva ova politička i ekonomska razbijanja. Nema cenovnika kao u „Delfinu” iz Titove Jugoslavije. Svi znaju da je u međuvremenu sve poskupelo do beskonačnih brojeva, da su Nemci, ranoranioci, sada ispred Brisela postavili mnogo čvršća utvrđenja od onih peškirskih.
Da je čaša prepunjena, a flaša prazna. Da je kredibilitet potrošen. Da se klima, kako reče umereni švedski ambasador, i bukvalno promenila.
A ispred utvrđenja u Krunskoj i dalje tišina. I crne limuzine sa šoferima do kasno u noć. Niko se ne kaje, niko neće da kaže da je Bodrum bio – fatalna greška.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 15.07.2012
