Izvor: Politika, 16.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka vlast je oblik nasilja nad narodom
„Majstor i Margarita”, najnovija predstava „Teatra de komplisite” koji beogradska publika još pamti po „Lusi Kabrol”
Specijalno za „Politiku”
London – Na sceni londonskog „Barbikana“ premijerno je izvedena predstava „Majstor i Margarita“, prema Bulgakovljevom romanu, u režiji Sajmona Mekbarnija, a u izvođenju kompanije „Teatar de komplisite“ čiji je on osnivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (1983, London). Ova grupa je 1996. godine učestvovala na Bitefu sa predstavom „Tri života Lusi Kabrol”, osvojivši tada Gran pri festivala, a beogradska publika i danas prepričava snažne utiske koje je ta predstava na njih ostavila (u poslednjih nekoliko godina je bilo pokušaja da se oni ponovo dovedu na Bitef, ali zbog njihove zauzetosti do toga, nažalost, nije došlo).
Rediteljska poetika Sajmona Mekbarnija, iako formalno pripada britanskom pozorištu, vrlo se avangardistički odnosi prema britanskom pozorišnom mejnstrimu, imajući u vidu da je karakteriše izuzetno snažan, fizički istaknut izraz glumaca, dubinsko prisustvo jakih poetskih slika, naglašen apsurdan humor, upotreba novih medija i tehnologija (u poslednjih nekoliko godina), neobično uzbudljiva atmosfera, napeta, košmarna. Svaka linija radnje u vrlo složenoj predstavi „Majstor i Margarita” puca od hrpe ideja i bezobzirno bogatog scenskog jezika. Događaji koji se odvijaju u Moskvi fokusirani su na problem političkog progona angažovanih umetnika – u pozadini scene se u više navrata projektuje fotografija Staljinovog portreta koja sugeriše pakao političke cenzure, neprestanu pretnju orvelovskog Velikog brata. Lik Majstora je veoma kompleksno oblikovan (Pol Ris), on je rastrgnut sumnjama u smisao svog pisanja, slomljen zbog neizdržive represije u sredini u kojoj živi. Margarita (izuzetna Šinejd Metjus) ima snagu koja njemu nedostaje, fascinantnu upornost i veru ljubavi, ona je simbol neuništivosti ženskog principa, elementarne snage koja uspeva da oživi i oronule, posustale duhove.
Radnju koja se odvija u demonskom svetu profesora Volanda ključno određuju komičke crte, likovi su groteskni sa fascinantnom suptilnošću i preciznošću – Behemot je, na primer, predstavljen komički efektno, u lutkarskom obličju, kao čovekolika crna mačorčina koja šljoka votku i ima šljašteće crvene oči. U scenama koje se odvijaju u teatru, pod lupu je stavljena i publika. U tim delovima se koristi postupak video-prenosa: publika predstave, u tišini, pod upaljenim svetlima, određeno vreme posmatra svoje odraze, putem video-tehnologije, kao u ogledalu. Na taj način se gledaoci motivišu da razmisle o svom odnosu prema radnji koju posmatraju na sceni, njihovoj poziciji i funkciji u složenom teatarskom činu.
Linija radnje koja se odvija u istorijskoj Judeji ostaće zapamćena po impresivnoj scenskoj uzbudljivosti Isusovog lika (Cezar Saraču). Telo glumca je izuzetno ekspresivno per se, nago je na sceni, anoreksično, potpuno izmrcvareno. U scenama njegovog bespoštednog psihofizičkog mučenja takođe se upotrebljava direktan video-prenos radnje, snimci se projektuju na kulise u pozadini. To u ogromnoj meri pojačava dramski efekat, a istovremeno uspostavlja savremena značenja društva kontrole, stvara paranoične, košmarne utiske o neprestanom društvenom praćenju, oduzimanju slobode pojedincu. Dok se sve to odvija, Ješua ne odustaje od svojih ideja uprkos krajnjoj fizičkoj iznemoglosti. Njegove reči, da je svaka vlast oblik nasilja nad narodom, kruže u vazduhu kao izmučeni duhovi, zaglavljeni u večnosti jer ne mogu da nađu svoj mir.
„Majstor i Margarita“ je koprodukcija „Teatra de komplisite”, „Barbikana”, bečkog festivala „Viner festvohen”, „Avinjonskog festivala”, a nakon ove londonske premijere, predstava će se igrati na festivalima u Madridu, Beču, Amsterdamu, Avinjonu. „Barbikan” je, inače, jedna od najznačajnijih londonskih institucija koja promoviše estetski vrednu, britansku i svetsku pozorišnu umetnost, pri čemu često nastupaju i kao koproducenti. Uskoro će na sceni „Barbikana” premijerno biti prikazana rekonstrukcija legendarne operske predstave „Ajnštajn na plaži” Roberta Vilsona, što se najavljuje kao centralni događaj sezone, zatim Strindbergova „Gospođica Julija“ u kojoj će igrati Žilijet Binoš, kao i „Veliki i mali“ Bota Štrausa u kojoj će nastupiti Kejt Blančet.
Ana Tasić
objavljeno: 17.04.2012.
