Izvor: B92, 17.Dec.2012, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Što sportisti rade posle Olimpijade?

Mnogi sportisti vreme posle Olimpijskih igara koriste da unaprede svoje karijere. Drugi podnose ostavke. Posle Olimpijade u Londonu mnogi su zapali u krizu.

Atletičari su se za Olimpijske i Paraolimpijske igre u Londonu pripremali četiri godine. Sad kada su igre prošle, medijska prašina se slegla, medalje podeljene, a razočaranja delimično zaboravljena. Šta će raditi atletičari sledeće četiri godine, tačnije do Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru - istražuje Dojče >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vele? Olimpijska pobednica u Pekingu Lena Šeneborn studira i u saradnji s jednim nemačkim koncernom priprema magisterijum.

Lena sada želi što je više moguće da stegne radno iskustvo. “Teško je postići kombinaciju profesionalnog bavljenja sportom i svakodnevice na poslu. To je za mene jako dobro iskustvo”, kaže Lena Šeneborn i dodaje da joj je titula “Olimpijska pobednica” od pomoći prilikom traženja posla.

Slično je i kod Maksa Hofa koji je osvojio bronzanu medalju. Trenutno završava praksu kod jednog od sponzora koji mu je pomagao u pripremama za London. Pre posla u kancelariji, svako jutro trenira veslanje, a posle posla odlazi u teretanu. “Od sportskih udruženja se ne dobija baš uvek velika podrška za napredak u poslu”, kaže Hof. Posle Olimpijskih igara se sportisti koncentrišu na obrazovanje. Hof kaže da se ipak na tom polju ne može previše napredovati nakon što zimu provedete kod kuće i od proleća ste već na takmičenjima, treninzima ili svetskim prvenstvima.

Visoki let i niski pad

Ovaj 30-godišnjak je završio fakultet (molekularna biologija) i sada želi da završi ekonomiju jer kasnije namerava da se bavi biotehnologijom ili hemijskom industrijom. Međutim, naglasak je još uvek na sportu. Šeneborn i Hof žele da se takmiče i u Riju. Međutim, drugi, kao što su gimnastičar Filip Boj i džudo majstor Ole Bišof, podneli su "ostavke."

Učesnici Olimpijskih i Paraolimpijskih igara iz Londona poneli su kući dirljive uspomene. Tu su sportisti s invaliditetom uživali veliku medijsku pažnju, tvrdi Hajnrih Popov koji se u Londonu okitio zlatnom medaljom u trci na 100 metara. On priznaje da mu povratak kući nije bio jednostavan. “Došao sam kući. Otvorio vrata. Ništa se nije promenilo“. To je račun koji se mora platiti za naporne pripreme. “S velike visine ste pali direktno na zemlju. I još svakodnevica. To boli“, kaže Popov.

Nadoknada izgubljenog

Svakodnevica je pranje veša, kupovina, kuvanje…Popov je u stalnom kontaktu s kolegama iz celog sveta s kojima promatra mnoga tipična ponašanja nakon velikih takmičenja. “Jedan od učesnika Olimpijade slavi i svaki dan konzumira alkohol. Čovek pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme. Razna slavlja, zabave… - sve što ste ranije propustili“.

Crta između svega lepog što se dešava u svetu sporta i mentalnog pada u rupu iz koje se više ne možete izvući, je veoma tanka. Popov razume kada sportisti u takvim trenucima razmišljaju o završetku karijere. „Svi se pripremaju za takmičenje, ali niko za vreme posle toga. Mislim da su sportski psiholozi za vreme takmičenja jako važni. Međutim, mislim da su još važniji posle takmičenja“, kaže Popov.

On isto tako želi da nastupi na Olimpijskim igrama u Riju. Zbog toga želi da se još profesionalnije bavi sportom. Trenutno kao sistem-administrator radi pola radnog vremena u preduzeću koje ga podržava. Ravnoteža između posla i sporta je do sada funkcionisala dobro. Međutim, Popov više vremena želi da posveti sportu. On se nada da će sportu osoba sa invaliditetom ovaj put u pauzi između igara biti posvećeno više pažnje. Osim toga, sledeće godine se održava i svetsko prvenstvo.

Popov se kao Šeneborn i Hof vratio svakodnevnim treninzima. U sledeće četiri godine će se pripremati za nove Paraolimpijske igre. Za Popova će one definitivno biti poslednje. Posle Olimpijade u Riju želi da se bavi svojim poslom.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na B92...