Izvor: RTS, 03.Nov.2012, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski naučni klub u Londonu
Članovi Siti kluba u Londonu pored maternjeg i engleskog govore još dva svetska jezika, bave se finansijama, ima akademika, advokata, lekara, umetnika. Prema sprovedenoj anketi, dve trećine njih želi da se vrati u zemlju ili region. Za povratak stručnjaka, kažu potreban je bolji i efikasniji sistem nostrifikacije diploma.
Srpski Siti klub u Londonu ima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1.500 članova, visokoobrazovanih mladih ljudi koji imaju u proseku 35 godina, desetogodišnje radno iskustvo i barem diplomu osnovnih studija. Želja većine od njih je da se vrate u zemlju, kažu u Upravnom odboru kluba. Interes Srbije jeste da se naučnici vrate u zemlju, a poslednjih godina je učinjeno mnogo na stvaranju ekonomskih pretpostavki da se to i desi, kažu u Ministartsvu prosvete i nauke.
Članovi Siti kluba u Londonu pored maternjeg i engleskog govore još dva svetska jezika, bave se finansijama, ima akademika, advokata, lekara, umetnika. Prema sprovedenoj anketi, dve trećine njih želi da se vrati u zemlju ili region, kaže Nataša Kočiš, član Upravnog odbora Srpskog siti kluba.
Kako većina nije imala nikakve kontakte u Srbiji, članovi kluba dva puta godišnje dolaze u Beograd. A za povratak stručnjaka, kažu potreban je bolji i efikasniji sitem priznavanja diploma.
Nataša Kočiš kaže da određeni broj članova ima velike probleme, jer ne postoji jedna standardizacija i kriterijumi tog procesa, tako da sve zavisi gde odu da svoju diplomu nostrifikuju.
"Znam da se na mnogim univerzitetima trude da taj proces unaprede i ubrzaju, ali ono što bi mi voleli je da se napravi sistematizacija i standardizacija čitavog procesa", kaže Kočiš.
U Ministarstvu priznaju da je proces nostrifikacije diploma isuviše spor. Profesor Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da se zalaže za maksimalno ubrzavanje procedure, ali ne po cenu kvaliteta.
"Naprotiv, govorim o diplomama najprestižnijih univerziteta u svetu, i na tome kao država moramo da uradimo da u zakonima, a izmena će biti u narednom periodu, propišemo najduže vreme u kome proces nostrifikacije mora da se završi", kaže Mitrović.
Osim toga, treba rešiti i pitanje standardizacije i usklađivanja studijskih programa naših i stranih fakulteta srodnih ili istih naučnih oblasti, čime bi se postigla stvarna mobilnost studenata, kaže Nataša Kočiš. Zato se mnogo nade polaže u nove zakone.
Saradnju sa vodećim naučnicima u svetu treba pre svega da održavaju fakulteti, instituti, univerziteti i kompanije, jer je ta veza za društvo najbitnija, kaže Mitrović.
Rešenjem pitanja naučne dijspore na adekvatan način podigli bismo kvalitet i visokog obrazovanja i nauke.
