Izvor: Politika, 11.Maj.2012, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski glumci usred Šekspirovog „Globa”
Producent Tom Bird zadovoljno je primetio da srpski Henri nije upao u uobičajenu zamku „patetičnog i izveštačenog glumačkog govora”
Specijalno za „Politiku”
London – Sve ono što čini deo političkih pregovora: maratonska diskusija, većanje i iščekivanje odluka, dogovori o sledećim bitkama i analiziranje poraza, može da se vidi i na sceni čuvenog londonskog Glob teatra. Za stolom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, sede glumci Narodnog pozorišta iz Beograda, igraju Henrija Šestog u režiji Nikite Milivojevića, koji upravo ovako svedenom scenografijom sugeriše na savremene događaje i svetsku politiku koja se kroji za pregovaračkim verbalnim poprištima.
Njihova predstava deo je festivala „Globe to Globe” (Od Globa svetu) na kojem od 23. aprila do 9. juna, 37 zemalja izvodi 37 Šekspirovih dela, od svahilija do znakovnog jezika.
Predstava simbolično povezuje region budući da je zamišljena i nazvana Balkanska trilogija, da je prvi čin ovog komada sinoć izvelo beogradsko pozorište, drugi čin, večeras, Nacionalno pozorište iz Tirane, u režiji Filipa Adonisa, treći čin, izvešće sutra Narodno pozorište iz Bitole u režiji Amerikanca Džona Blondela, u kojoj će se čuti i njihova čuvena pesma „Zajdi, zajdi...”
Sama tema komada o „stogodišnjem ratu” Engleske i Francuske, nekako prirodno pripada nama. Balkan, bure baruta, zemlja krvi i meda, stoga valjda očekivano i ovaj naslov, za koji britanski „Ekonomist piše da je hrabro” (!) od organizatora što se, spajajući tri susedne zemlje u škakljivi komad, odlučio na ovakav potez, čudeći se, takođe, gostovanju i palestinskog pozorišta u jeku političke nestabilnosti njihove zemlje...
Reditelj Nikita Milivojević, međutim, napominje da je sam izabrao komad jer su ga oduvek privlačili rani radovi velikih pisaca, iz kojih će se kasnije razvijati i rađati velika dela. „Ova istorijska hronika, krcata istorijom, ima nešto zajedničko sa onim što prolazimo na Balkanu. S pomenom borbe za vlast, spletki i nesloge imamo utisak da govorimo o našoj stvarnosti. Ima nešto tipično naše u tom glupom, besmislenom inatu, kojim se prepucavaju engleski lordovi, gde svako ima svoju istinu, niko nikom ne veruje, niko nije siguran i gde se jedni te isti sukobi neprestano ponavljaju i prenose na nove generacije, kaže Milivojević dodajući da ne očekuje da vidi jednu celinu od ova tri čina, već ostaje iznenađenje koji ključ će ostali reditelji upotrebiti za svoje predstave.
– Henri je pretrpan istorijom, te centralna ideja okupljanja oko stola potcrtava da se savremeni ratovi vode ne samo na terenu već najpre za okruglim stolom. Balkanska trilogija je i dobar marketinški potez, a sva tri komada biće inegralno izvedena u Beogradu, Bitoli i Tirani – kaže reditelj.
Trinaest naših glumaca u ovom komadu igra više od 30 uloga. Svi su sve vreme na sceni. Posle probe, producent festivala Tom Bird rekao je da svi reditelji koji režiraju Šekspira, podležu konvenciji poznatoj kao Šekspirov glas – patetičnom i izveštačenom načinu glumčevog govora, i da niko ne može da otkrije zašto to rade, ali, pohvalimo se malo, zadovoljno je primetio da srpski Henri nije upao u tu zamku. Zasluga za to podržana je, sigurno, i novim prevodom Zorana Paunovića čiji je Henri, po oceni našeg reditelja, više prozan i bliži govornom jeziku. Frula Bore Dugića, violina Zorana Živkovića, i harmonika Slobodana Prodanovića, upotpunjuju doživljaj.
Naši glumci ne kriju zadovoljstvo što se nalaze na mitskom mestu pozorišnog sveta. Ono što je za sportiste Vimbldon – za nas je, kažu, Glob! Imali su utisak da se probijaju kroz neprohodnu šumu, budući da Henri Šesti, zna se, ne ide baš u Šekspirove bisere, ali adaptacijom i izvesnim skraćenjem, osetili su savremenost teme. Napominju da su vežbali kao Nemci, i ako budu deljene neke medalje, „maznućemo zlato”. Na sceni svi imaju „noseće uloge” – premeštaju stolice teške čak po 19 kilograma! Zato, ako treba, kažu – a ništa ih ne košta da se ponude – spremni su i za pravu Olimpijadu!
Ostale zemlje bivše države ne učestvuju na festivalu. Hrvatska štampa, ironično ili ne, piše da će Hrvati čuti svoj jezik samo ako budu u publici srpske predstave. Spekulisalo se da nisu imali finansije, ali nismo imali ni mi – ministarstva nisu participirala, predstava je koprodukcija Narodnog pozorišta, Globa i Fonda „Laza Kostić” iz Beograda.
Događaji u Globu, podsetimo, deo su Kulturne olimpijade koja traje nekoliko meseci i obuhvata nekoliko hiljada kulturnih događaja. Gardijan opravdano piše da tri četvrtine Britanaca ne shvata svrhu ove kulturne smotre budući da program (spreman četiri godine) deluje konfuzno, bez fokusa i neprohodno za običnog posetioca. Ko će pohvatati koliko se puta igra Kralj Lir u kojim delovima Britanije, svaka mu čast. Brojni producenti, pak, uveravaju da prodaja karata ide odlično. Pridružujemo se i mi slavlju – ne toliko uz „viljamovku” koliko uz „vilijamovku” – vino iz podruma Radovanović, sa Šekspirovim likom na etiketi, specijalno napravljenom za ovu priliku.
Mirjana Sretenović
------------------------------------------------------
Henrijevci
U predstavi igraju: Hadži Nenad Maričić (Henri Šesti), Predrag Ejdus, Tanasije Uzunović, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, otac i sin Branko i Pavle Jerinić, Branislav Tomašević, Slobodan Beštić, Aleksandar Srećković, Bojan Krivokapić, i studentkinja glume Jelena Ćulvezan kojoj je ovo prva predstava. Kostimograf Marina Medenica, scenograf Boris Maksimović, dramaturg Ivana Dimić, horski aranžmani Dimostenis Grivas, scenski pokret Amalija Benet.
-------------------------------------------------------
Džon Blondel: Predstava je izazov
Američki reditelj Džon Blondel, reditelj makedonske predstave, za „Politiku” kaže:
– Ideja za balkansku trilogiju je fascinantna s obzirom na nedavnu prošlost tog regiona. Komad govori o političkom raspadu i slomu kroz koji prolaze građani u doba ratnog vihora, zbog toga takvu jednu hroniku i konflikt, Balkan može da iznese. Istu predstavu prethodno sam radio u Santa Barbari i na premijeru u februaru ove godine pozvao Nikitu Milivojevića, albanskog reditelja Filipa Adonisa i Toma Birda, kaže ovaj reditelj i dodaje:
– Henri Šesti ne ide u Šekspirov kanon ali ja ga ipak volim. On sadrži neke formalne ekscentričnosti koje je Šekspir u kasnijim delima napustio kao što su dugi govori, puni ponavljanja i neke scene koje kao da su uzete iz nekih drugih komada i prenete u Henrija Šestog. Predstava je, međutim, izazov jer budi radoznalost kod publike. Svi su gledali Hamleta, Kralja Lira, San letnje noći, ali ko je gledao Henrija Šestog? Teško da je iko. Publika zna da je to Šekspir, dakle, nešto što im je znano, ali u isto vreme nepoznato i neočekivano, stoga i uzbudljivo. Glumcima to daje svežinu u pristupu i mogućnost da igraju u predstavi koja se ne igra baš svaki dan – kaže Džon Blondel.
objavljeno: 12.05.2012.
