Izvor: Politika, 11.Avg.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska muzika ezgotična za Britance
Doktorat o stvaralaštvu Petra Konjovića i Miloja Milojevića operska pevačica Verica Grmuša priprema u Londonu
Posle završenih studija na Medicinskom fakultetu, a potom i solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, dalje usavršavanje Vericu Grmušu odvelo je do Velike Britanije, a potom i do Kuvajta, u kom trenutno živi. Verica Grmuša tamo priprema doktorat o delu Petra Konjovića i Miloja Milojevića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – stvaralaca iz prošlog veka, koji je odobren na koledžu Goldsmits Londonskog univerziteta.
– Britanci su se zainteresovali za srpske autore jer je naša muzika za njih egzotična. Analiziram interpretaciju pevača koji su bili inspiracija našim kompozitorima, budući da je Milojevićeve pesme premijerno izvodila Ivanka Milojević, kompozitorova supruga, koja je bila prvi koncertni pevač u Srbiji, izuzetno aktivna i kao pedagog i pronosilac slovenske muzike, a Konjovićeve pesme interpretirala je Maja Stroci-Pečić iz Hrvatske, veliki operski pevač i svetski poznata Travijata. Konjović joj je posvetio zbirku pesama „Lirika”, a ona je pevala i na njegovom autorskom koncertu u Zagrebu 1917 – objašnjava Verica Grmuša.
Prema njenim rečima, Milojević je putovao po jugu Srbije, sakupljao i obrađivao narodne pesme, a supruga je pevala u mestima kroz koja su prolazili. Držali su koncerte i predavanja, obrazujući publiku – imali su svoju plemenitu misiju.
– Izvođenja dveju pevačica rekonstruišem na osnovu tadašnjih kritika, budući da snimci s početka 20. veka ne postoje, a mnoge pesme, iako nisu lokalnog karaktera, pevači danas ne izvode. Neke su u rukopisu, posebno opus Milojevića, koji je ranije umro, dok su Konjovićeve publikovane posle Drugog svetskog rata. Milojevićev unuk, kompozitor Vlastimir Trajković, mnogo je uradio na popularizaciji dedinog opusa, a pre nekoliko godina objavljena je i Antologija srpske solo pesme, koju je uredila Ana Stefanović – kaže Verica Grmuša koja je neke od pesama u rukopisu od ovih autora izvela letos u Galeriji SANU sa pijanistkinjom Minom Miletić iz Londona, a ulaže trud da se naša pesma čuje i u inostranstvu.
Za dve godine, koliko je bila član organizacije „LiveMusicNow” Jehudija Menjuhina, Verica Grmuša je održala više od 50 resitala širom Velike Britanije. Nastupala je u Purcell Room, St. Martin in the Fields, St John Smith’s Square. Tumačila je uloge Fjordiliđi u Mocartovoj operi „Tako čine sve” (British Youth Opera, 2004), Mikaelu u Bizeovoj „Karmen” (GulfChamberOpera, 2010), Violetu u Verdijevoj „Travijati” i Titaniju u Britnovom „Snu letnje noći” (GoldOpera, 2012–2013), a u martu 2014. izvešće Malerovu Četvrtu simfoniju sa orkestrom Kolčestera.
– Najteže je dobiti prvu šansu, a kasnije sve nekako krene. Mnogobrojni pevači napuštaju Britaniju i odlaze u Nemačku jer je stanje u kulturi neizvesno. Konkurencija je jaka, selekcija nemilosrdna a tržište sve manje. Pored pevačkog kvaliteta nije zanemarljiv ni faktor zvani sreća, ali ni preporuke, kontakti, trenutno stanje na sceni. Mahom dirigenti preporučuju pevače, što je i moje iskustvo – kaže Verica Grmuša dodajući da su muzičari spremni da se samoorganizuju i često rade kao honorarni saradnici, iako ima festivala gde im se nastupi ne plaćaju.
Ilustrujući kako je u globalnoj krizi kultura potpuno zanemarena, naša sagovornica prenosi iskustvo od pre nekoliko godina iz Opere u Rimu. Njihovi zaposleni su protestovali zbog smanjenog budžeta za kulturu, osuđujući što se za jednodnevnu državnu proslavu potroši suma dovoljna za kulturne događaje tokom cele godine – što neodoljivo podseća na reagovanja kod nas povodom proslave Milanskog edikta.
M. Sretenović
objavljeno: 12.08.2013.
.jpg)
