Izvor: Blic, 01.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u januaru podnosi zahtev za sticanje statusa kandidata
Evropska unija će verovatno u naredna tri meseca primiti zvaničan zahtev Srbije i Crne Gore da dobiju status kandidata, i to uprkos protivljenju mnogih država članica EU da se ohrabruje ubrzano proširenje Unije u vreme globalne finansijske krize, objavio je londonski "Fajnenšel tajms" (FT).
Pozivajući se na neimenovane zvaničnike EU, glasilo londonskog Sitija, najvećeg finansijskog centra u svetu je navelo da će Crna Gora već sledećeg meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podneti zahtev, dok će Srbija to verovatno učiniti u januaru, pod uslovom da predstojeća ocena o saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom ne bude i suviše kritična prema vladi u Beogradu.
FT ukazuje da EU smatra da Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, generalno, ispunjavaju uslove za članstvo, što nije slučaj sa bivšim sovjetskim republikama - Belorusijom, Moldavijom i Ukrajinom, koje nikad nisu dobile eksplicitno obećanje Brisela da su "dobrodošle", čak ni dugoročno posmatrano.
List podseća da će Evropska komisija, koja je zadužena za proces proširenja, sledeće sedmice objaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana ka evropskim integracijama.
Kad je reč o Srbiji, EK će pozitivno oceniti njene izglede za članstvo u EU, ali i upozoriti da puno zavisi od izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Beograda sa tim sudom, posebno kada su u pitanju napori vlasti u Beogradu na hapšenju Ratka Mladića, naveo je FT. List podseća da je šef holandske diplomatije Maksim Verhagen, čija zemlja blokira primenu Unijinog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, prošlog meseca najavio da će ta zemlja promeniti stav ukoliko Mladić bude uhapšen i izručen Hagu.
Prema neimenovanim evropskim zvaničnicima koji su uključeni u razgovore o proširenju EU, entuzijazam mnogih vlada da se ubrza taj proces očigledno slabi poslednjih nekoliko meseci zbog svetske finansijske krize, praćene problemima oko usvajanja Lisabonskog ugovora, novog temeljnog dokumenta Unije.
FT podseća da francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, sa još nekoliko evropskih lidera, smatraju da proces proširenja EU ne treba nastavljati dok svih 27 sadašnjih članica ne ratifikuju Lisabonski ugovor. Pošto je Hrvatska jedina zemlja koja se približila članstvu u EU, ovaj uslov ne bi u stvarnosti trebalo da preraste u veću prepreku ukoliko Irska krajem 2009. organizuje drugi referendum na kome bi Lisabonski ugovor bio usvojen, naveo je britanski list.
Međutim, ukoliko Irci potvrde svoje "ne" to bi moglo da zada strašan udarac ne samo Lisabonskom ugovoru, već i procesu proširenja EU i oslabiti napore najveće regionalne integracije u svetu da promoviše prosperitet i stabilnost u jugoistočnoj Evropi. U ovom trenutku, Hrvatska, Turska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, ali u praksi pregovori napreduju sa prve dve zemlje, mada u slučaju Turske taj proces ide veoma sporo, ukazao je FT.
Evropski zvaničnici su naveli da se EK nada da će Hrvatska do kraja 2009. okončati pregovore o pristupanju EU, posle čega bi sporazum o prijemu bio potpisan 2010, a zemlja postala punopravna članica 2011. godine.
Subota, 01.11.2008.
Izvor: BBC na srpskom, 01.Nov.2008
Fajnenšel tajms piše o izgledima za proširenje EU i navodi da će zvanične zahteve za prijem u članstvo od Srbije i Crne Gore Unija dobiti u naredna tri meseca.
.jpg)
