Izvor: BKTV News, 10.Avg.2012, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sport nije samo biznis?
Londonske olimpijske igre još nisu završene. Broj naših medalja, samim tim, nije definitivan. Osvojili smo onu stotu, toliko priželjkivanu. I, upravo je sada vreme da se o nekim sportskim i društevnim aspektima razgovara. Pre svega o rukovodstvima. O sistemu rada, biranju foruma i polaganju računa u savezima i klubovima. U svemu, pa i u sportu, valjalo bi uvesti praksu – prepustiti boljima ako nisu ispunjena očekivanja. To je pravilo života i uspeha.
Sport je postao >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << „privatni biznis“. Odavno su neki ljudi postali neprikosnoveni. Samim tim i – nesmenjivi. Time nije rečeno da neki izuzetni stručnjaci ne mogu da podbace. Ili da se nekim ne pruži i druga šansa. Košarkaši imaju kvalitet, trener je priznati stručnjak i fijasko pre Olimpijskih igara nije tragičan. To važi i za one koji nisu dostigli željeni cilj u Londonu.
Medjutim, čovek igračkog autoriteta i naučnog saznanja, nekada neprikosnoveni Pokrajac, više je nego u pravu ako kaže da je tajna polovičnog uspeha rukometaša u tome što je „Savez privatno preduzeće“. Bila bi sreća da je samo u tom sportu.
Naš sport je već dugo u kandžama ljudi koji su obezbedili „svoju biračku bazu“, kojima je sport usputna razonoda ili biznis i koji ne hajaju na neuspehe. Pre svega mislim na „folk oligarhe“ . Oni su odavno su proterali ljude poslovnog, intelektualnog ili gradjanskog autoriteta. Političari su postali „obeleženi“ i „nepoželjni“, čak prokuženi, kao „upropastitelji“ vrhunskog sporta! A prošlost to ne potvrdjuje.
Istina je drugačija. U Fudbalskom savezu besmisleno je i pomišljati da neko može da promeni sadašnje rukovodstvo. Oni su se povezali od vrha do dna. I naš fudal sve više liči na našu privredu. Nigde je nema a mislimo da udjemo u Evropu. Ko će nas kao siromahe koju bi da skupljaju mrvice sa trpeze bogatih.
Već dugo se naš fudbal se „šunja“ negde oko onih koji su nam gledali u ledja. Čak i kada prodjemo do nekog svetskog ili evropskog prvenstva, sve se završava u prvim kolima.
ZAŠTO?
Jednostavno zato što su poremećene društvene norme. Što su klanovi ovladali svim i svačim. Da nije toga ne bi u najvećim klubovima o upravama odlučivali „organizovani klanovi“ sa severa ili juga. Ne bi se dogadjalo da neko ima interes da jednog Džajića kompromitiju pred celim svetom tako što ga hapsi pred kamerama, kako se ne čini ni sa najvećim narkodilerima.
Mala zemlja mora i u sportu da traži svoju šansu za afrimaciju. Sportisti moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. I kada je reč o menadžerima. Oni nam otimaju decu i odvode u svet. Decu oligarha bi u u najvećim klubovima da upravljaju sudbinom fudbala, ali samo u satima dosade i kada nisu na krstarenjima ili beogradskim splavovima. Zato i savezi postaju privatna preduzeća bez ikakve društvene odgovornosti. A društvo mirno gleda kako kriminal pokušava da ovlada sportom.
Zašto?!
Mirko Stamenković
Tweet
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
