Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snimanje novih „Ratova zvezda” počinje u maju
Troje novih, mladih glumaca tumačiće glavne uloge uz nekoliko veoma poznatih lica, najavili producenti popularnog serijala
Snimanje sedme epizode filmskog serijala „Ratovi zvezda” (Star Wars) počeće u maju, u studiju Pajnvud kod Londona, najavili su producenti, izvestio je Bi-Bi-Si. U saopštenju holivudskog studija „Volt Dizni” i kompanije „Lukas film” navodi se da će se radnja filma odvijati tridesetak godina posle one iz šeste epizode – iz filma „Povratak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << džedaja” iz 1983. Premijera je već zakazana za 18. decembar 2015.
U filmu u režiji Džej Džej Ejbramsa, koji je nedavno ponovo pokrenuo i serijal „Zvezdane staze”, glavne uloge tumačiće troje novih, mladih glumaca, „uz nekoliko poznatih lica”, navedeno je u saopštenju, ali nije precizirano koga treba očekivati na platnu. Ovakva formulacija podgreva nade da će se u filmu pojaviti glumci Mark Hamil, Harison Ford i Keri Fišer, tumači glavnih uloga u prvoj trilogiji „Ratova zvezda”, to jest u četvrtoj, petoj i šestoj epizodi.
Producenti nisu otkrili sastav glumačke ekipe, ali su potvrdili da će se na veliko platno vratiti robot Artuditu (R2D2). Prema pisanju „Holivud reportera”, Adam Drajver trebalo bi da igra negativca. Drugi izvori navode da bi ulogu mogla da dobije i Lupita Njongo, nedavno nagrađena Oskarom za epizodu u drami „12 godina ropstva”.
Prvu trilogiju „Ratova zvezda” čine „Nova nada” (1977), koju je režirao Džordž Lukas, „Imperija uzvraća udarac” (1980) u režiji Irvina Keršnera i „Povratak džedaja” u režiji Ričarda Markana, a sve u produkciji Lukasa. Posle ove trilogije, imena Luka Skajvokera, Hana Soloa, princeze Leje, Čubake i Darta Vejdera, postala su uvreženi deo pop-kulture, a rečenica iz filma – „Neka Sila bude sa tobom”, jedna od najpoznatijih filmskih replika svih vremena.
Lukas je zatim režirao trilogiju koja je prethodila prvoj, takozvana prikvel trilogija (prva, druga i treća epizoda) – „Fantomska pretnja” (1999), „Napad klonova” (2002) i „Osveta sita” (2005). Ova trilogija naišla je loše kritike, ali je kao i prva odlično prošla na blagajnama: dva serijala „Ratova zvezda” zaradila su u svetu više od 4,4 milijarde dolara.
Zato i nije bilo čudno što je studio „Dizni” kupio „Lukas film” oktobra 2012. za 4,05 milijardi dolara i najavio realizaciju tri nova filma popularnog serijala. Od tada, fanovi „Ratova zvezda” željno iščekuju svaki novi detalj o sedmoj epizodi.
Ali ono što ovu sagu čini posebnom nisu brojke niti tehnologija kojom je snimljena (svaki „Ratovi zvezda” realizovani su upotrebom tada najsavremenije tehnologije, od kojih je neke Lukas osmislio), već dinamična priča koja iz filma u film evoluira, a koja se od naizgled bajke („Nova nada” i „Fantomska pretnja”) razvija do drame velikih razmera („Povratak Džedaja” i „Osveta Sita”).
Serijal „Ratova zvezda” je prepun arhetipova i mitologije. Mnoge teme u serijalu sadrže elemente grčke tragedije, poput nemogućnosti kontrolisanja sudbine i značaja proročanstva. Mnogi teoretičari smatraju da „Ratovi zvezda” zastupaju meritokratiju –vlast isključivo prema stručnosti, oblik vlasti Platonove republike koja teorijski trijumfuje na ostalim oblicima vlasti. Jedina naznaka vremena u „Ratovima zvezda” pojavljuje se u početnomkadru svakog filma („nekada davno...”), što je aluzija na početak mnogih bajki. Teoretičari filma ovo objašnjavaju kao Lukasovu želju da generaciji hipika sedamdesetih i njihovoj deci kasnije podari novu, modernu bajku. Za razliku od tradicionalnih naučnofantastičnih filmova koji su im prethodili, „Ratovi zvezda” opisuju svet kao mračan i prljav, pre nego doteran i futurističan.
„Nikada nisam mnogo menjao strukturu priče. Oduvek je to bila jednostavna epska priča o ocu čije greške ispravljaju njegova deca”, objasnio je Lukas i dodao: „Ako sada gledate sagu od prvog do šestog dela, doživećete je kao potpuno novo iskustvo.”
I. Aranđelović
objavljeno: 30.03.2014
Pogledaj vesti o: London
