Izvor: SrbijaDanas.com, 08.Okt.2017, 18:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smejemo im se, a MOGU DA NAS POBEDE: ISLAMISTI nas sve mogu pokoriti, a TRI su RAZLOGA za to

Ne treba da se opustimo

Teroristički napadi koje islamisti izvode širom sveta - od Severne Amerike preko Evrope i Azije do Afrike i Australije - ozbiljno ugrožavaju živote pojedinaca, posebno običnih ljudi, i posebno nakon što je Islamska država izvršila tranziciju meta sa političkih na svakodnevne.

Al Kaida je mahom napadala ciljeve kao što su Svetski trgovinski centar i Pentagon, uz par izuzetaka poput madridskog i londonskog javnog saobraćaja; >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << delovanje je Islamske države, sa druge strane, takvo da se čovek više ne oseća sigurno ni u bioskopu, ni u tržnom centru, ni u kafiću na periferiji metropole, ni u crkvi na periferiji provincije.

Međutim, uprkos tome što su svi svesni da smrt u režiji islamskih radikala vreba na svakom ćošku, ma koliko taj ćošak bio nebitan, niko ne uzima za realnu mogućnost to da bi Islamska državamogla da odnese pobedu u sukobu sa tzv. međunarodnom zajednicom, zgodnim eufemizmom za Zapad i saveznike.

Postoje tri razloga zbog kojih je takav opušteni stav pogrešan.

Prvo, nikoga ne treba potcenjivati, posebno ne ako je taj neko ludački ubeđen u ispravnost svojih uverenja i ne samo što se ne plaši da umre za njih, već želi da umre za njih zato što veruje da će zbog toga biti nagrađen u zagrobnom životu. To bi, samo po sebi, trebalo da bude dovoljno, ali hajde da se na tome ne zaustavimo.

Drugo, sama je Evropa već imala situaciju sličnu ovoj: velika identitetska, kulturna, religijska, politička i ekonomska kriza, praktično opštedruštvena, tokom poslednjih vekova Rimske imperije dovela je do pobede hrišćanstva, protivno svim zakonima verovatnoće.

U trenutku kada je 313. godine car Konstantin Veliki proglasio Milanski edikt i time dozvolio Crkvi da slobodno ispoveda religiju koju je potom uzdigao na de fakto državnu, hrišćana u imperiji nije bilo više od 10-15 odsto. Krajem tog veka, kada je imperator Teodosije de jure uzdigao hrišćanstvo na državnu religiju, hrišćani su već bili većina. Bio je to društveni kopernikanski obrt, za manje od sto godina. Ako uzmemo u obzir i da je hrišćanstvo dva i po veka pre Milanskog edikta bilo judaistička sekta, jasan vam je meteorski uspon.

Sada smo u sličnoj situaciji. Naša društva su sekularizovana i u dubokoj krizi koju najčešće ignorišemo jer je lakše gledati rijaliti i ne razmišljati ni o čemu; za ogromnu većinu hrišćanstvo je samo stvar tradicije, običaja i nacionalnog identiteta.

Rasprava o tome da li je to napredak ili ne, bespredmetna je. Ipak, velikoj većini ljudi je potrebna nekakva vera, prosečan čovek je jednostavno takav, i ako ostane bez vere nastaje vakuum koji nešto mora da popuni, bilo da je to prava pravcata (strana) religija ili neki kult ili fudbalski klub ili astrologija ili nešto deseto.

Možda bi takvo stanje moglo večno da potraje i možda je zaista održivo, ko zna, videćemo. Istorija ne ide, međutim, u prilog takvom optimizmu.

Treće, danas se smejemo Islamskoj državi i njenoj nameri da granice kalifata pomeri do Alpa i Pirineja, iako smo se isto tako smejali boljševicima pre 109 godina (barem su se smejali oni koji su za njih uopšte i čuli), da bi taj isti predmet sprdnje pre 99 godina osvojio vlast u najvećoj zemlji na svetu, Rusiji.

Boljševici su počeli kao slabija od dve frakcije unutar Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP), same po sebi na ivici beznačajnosti, a završili su kao gospodari.

Šta je bila njihova tajna? Tvrdokornost, dobra organizacija, elitizam, demokratski centralizam, fokusiranost, beskompromisnost, odlučnost, brutalnost.

Uostalom, nismo morali da idemo tako daleko, u Rusiju. Mogli smo da ostanemo kod kuće i da se prisetimo da je Komunistička partija Jugoslavije početkom 1941. bila malena grupa zaluđenih idealista, a da je četiri godine kasnije preuzela apsolutnu vlast u zemlji, okoristivši se građanskim ratom u Kraljevini Jugoslaviji, okupiranoj od strane sila Osovine.

Takođe, mogli smo se prisetiti i istorijske lekcije koju nam daje sam islam: samo nekoliko decenija nakon smrti proroka Muhameda čitav Bliski istok je bio pod vlašću muslimana, i pored dve moćne imperije u susedstvu (Vizantija i Sasanidska Persija), a sto godina nakon smrti Muhameda granice kalifata išle su od Pirineja na zapadu do doline Inda na istoku.

Dakle, kao što možete da vidite, ma koliko suludo pobeda jedne minorne islamističke grupe izgledala danas, ona nije nemoguća, i mogla bi da se odigra ako se svet ne uozbilji. Ne samo što se tiče uništavanja ISIS-a na teritoriji koju kontroliše na Bliskom istoku, već i sprečavanja da se to ljudstvo raseje po svetu. Najbitnije od svega, potrebno je uništiti njihovu ideologiju.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na SrbijaDanas.com...