Izvor: Danas, 15.Dec.2014, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saradnja iz duše
Violinista Roman Simović i pijanista Simon Trpčeski živi su dokaz momentalnog ljudskog i umetničkog sporazumevanja, kada je barem o ex-SFRJ prostoru reč. Danas su njih dvojica i doslovno stanovnici sveta, prvi koncertmajstor glasovitog Londonskog simfonijskog orkestra i superiorni solistički virtuoz, te vrli kamerni muzičar, ovaj drugi pijanistički maestro koji krstari planetom pokoravajući najčuvenije dvorane i filharmonije svojim prefinjenim programima bogatog spektra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Izvesne podudarnosti njihovih imena (Simon - Simović) tek su zgodan simbol uzajamne muzičke povezanosti koju su obojica osetili, a ovako ukršteno obilje jednog i drugog, sa kojim je beogradska publika ponaosob već imala prilike da se upozna, ekskluzivno donosi ciklus Velikani muzičke scene Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, koji im je domaćin sutra uveče u 20 sati. Danasovom pozivu za razgovor ljubazno su se odazvali, jedan iz Londona, drugi čak iz Los Anđelesa!
Roman Simović: London je mjesto gdje smo se upoznali. Simon je svirao nešto sa nama. Svirao je kao Bog! A onda je riješio da uštogljenim Englezima odsviramo makedonsko kolo za bis. Publika je eksplodirala!
Simon Trpčeski: Sreli smo se u Londonu kad sam svirao sa Londonskim simfonijskim orkestrom, a Roman je vodio taj koncert. Interesantna je bila reakcija muzičara u orkestru kad su nas videli kako smo se pozdravili. Nisu mogli da shvate da se u stvari prvi put vidimo. Spontanost ličnosti, a i mentalitet, naravno, igraju svoju ulogu. Pa je odatle i najprirodnije pala ideja da probamo organizirati neki zajednički nastup. A Roman je predložio program koji se razlikovao od ovog u Beogradu samo po Frankovoj Sonati koju smo svirali u Crnoj Gori.
RS: Komunikacija ili funkcioniše ili ne funkcioniše. U našem slučaju mi odsviramo djelo i sve je na svom mjestu. Ja lično ne volim da se puno priča. Pratimo muzičku logiku i jako se dobro slušamo. Obojica imamo puno iskustva kada je kamerna muzika u pitanju i vrlo brzo reagujemo. To vam je osnov za zajedničko muziciranje. Naravno, kada radimo, ne postoji nikakva sujeta. To više izgleda kao susret dva džez muzičara koji se nađu i uživaju u drajvu.
ST: Komuniciramo kao i sav svet - tehnološki. Ali najvažnije je da imamo odlično razumevanje za naše obaveze pošto znamo da smo obojica vrlo zauzeti. Uzmite u obzir da bismo mi vežbali na bilo kom mestu, pošto smo takav kod, no ipak zbog obaveza vežbamo pred koncert u mestu gde sviramo. Ali tu i leži magija. Kratko, no slatko - kako mi kažemo u Makedoniji.
RS: Svakako jako zahtjevan program. Podjednako za oba instrumenta. Gdje oba instrumenta imaju jako puno posla. Prilagođen je našim temperamentima i vatrenoj beogradskoj publici. Ja uvijek razmišljam šta će ljudima biti interesantno da čuju. Ljudi u Beogradu znaju šta je dobra muzika i program uvijek mora biti bombastičan ali i raznovrstan, a opet da ne bude kiča.
ST: Mislim da ovaj program daje jedan stilski vrlo raznolik muzički jezik kako za violinu, tako i za klavir. Prema tome daje puno mogućnosti za dokazivanje i pokazivanje kvaliteta muzičke ličnosti. Ovde su oba instrumenta ravnopravna, čak klavir ima i višedimenzionalni značaj u nekom smislu, kao zvučna slika koncepcije muzičke forme. Ali mislim da je ona sama po sebi intrigantna i bez sumnje interesantna za publiku. Taman pred Novu godinu. A o tome koliko nota ima na klaviru neću ni da govorim!
RS: Radimo na tome da što više sviramo zajedno jer smo zaista dobar duo. Ne možete da zamislite koliko je samo teško da nađete datum za tako nešto. Mnogo volimo da sviramo zajedno, tako da se nadam da će koncerata biti sve više i da će program biti sve raznovrsniji. Ali, za to je potrebno puno stvari da se poklopi. Za sada se koncentrišemo na Kolarac.
ST: Najvažnije je što je ova saradnja spontana, ljudska i iz duše. I mislim da publika to može da oseti. Zato se možda i dobija taj utisak predaha, pošto dolazi iz duše. I baš zbog toga, prirodno je da apetiti rastu. Zato što se trudimo da delimo istinsku umetnost sa publikom.
