Izvor: Večernje novosti, 06.Nov.2015, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samo su seobe trajne

SUSRET sa Milošem Crnjanskim predstavlja susret s pojedincem koji je ostao dosledan sebi, traganjem za zavičajem, domom, utočištem, susret sa životom koji je smisao i radost sam po sebi - kaže Ivana Vujić, jedan od autora teksta i reditelj, uoči sutrašnjeg premijernog izvođenja predstave "Miloš, Crnjanski" na sceni "Madlenijanuma". Prvi put će se životna priča velikana srpske književnosti i njegove supruge Vide, njihovo izbeglištvo, strahovi i patnje, čežnja za otadžbinom, naći >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na pozorišnoj sceni. Jer, sudbina pisca "Seoba", "Romana o Londonu", "Lamenta nad Beogradom", "Itake i komentara" bila je baš to - veliki roman o seobi i unutrašnjem izgnanstvu, dugi lament nad decenijama sanjanom, sopstvenom Itakom... - Predstava nije rađena sasvim biografski, to je priča o čoveku koji voli život, uživa u njemu, voli i poštuje jednu ženu, čoveku iskrenom i doslednom. A dosledan sebi može da bude samo onaj koji ima ljubav. Crnjanski je imao Vidu, ona mu je pomogla da sve izdrži u zajedničkom izbeglištvu - kaže Ivana Vujić. - U predstavi smo se bavili i razlikama između Crnjanskog i drugog velikog pisca, njegovog savremenika, Ive Andrića. Crnjanski ga je stalno uzimao za primer čoveka koji je uspeo. Govorio je: "Andrić je i dobru taštu dobio, a ja nikako da se snađem. Stalno vučem svoje poteze." Ipak, u fokusu predstave nije odnos dva gorostasa, već pisca i njegove supruge Vide Ružić Crnjanski: - Čovek velikog dara, bio je često neprijatan i prek. Uvek je uzbudljivo posmatrati šta to između dvoje ljudi čini njihov život. Čudan par. Vida je bila ta koja je trpela. Ipak, nalazila je načina da Crnjanskog, uvek u tenziji i prkosu, prihvati i s ljubavlju podrži. Motiv za nastajanje ovog pozorišnog dela je i potreba da se na umetnički način stalno prisećamo svojih velikana:- Da li mi naše veličine istinski poštujemo ili se gubimo u sitnim politikantskim igrama? Treba li podsećati da je Crnjanski naš jedini velemajstor u svim žanrovima: romanu, poeziji, putopisu, drami, eseju? Nemci se nisu dvoumili kako da nazovu svoj kulturni institut. A ono što je Gete za Nemce, Crnjanski je za nas. Ako se sudbine naroda i razlikuju, sudbine velikih pojedinaca se često podudaraju:Neprilagođeni su uvek stradalnici, teško opstaju. Naš Crnjanski je bio osoben i po dubokom verovanju u internacionalni nacionalizam, ubeđenju da je ceo svet povezan. Pa i činjenica da se u Prvom svetskom ratu našao na "drugoj" strani, ostavila je posledice na njegovoj osetljivoj duši... Danas, više nego ikad, istinitije zvuče piščeve reči "nema smrti, ima samo seoba". Prisustvujemo velikoj seobi naroda, nepreglednoj koloni u kojoj niko ne zna ni kuda ide ni gde će stići. Na kraju, gde god da stigne neće biti sunca i tišine ...NA STEPENICAMA CRKVE - Miloš Crnjanski je za života dobio tri nagrade - podseća Vujić. - Sa 77 godina Srpska akademija nauka bira ga za vanrednog člana, dok je Edvard Kardelj uveliko bio redovan član! I sam njegov povratak u zemlju bio je mukotrpan. Kako je govorio profesor Nikola Milošević, "pušten je na stepenice crkve, ali nikad unutra"... Pitanje preosetljivosti i fobija, kojima je bio sklon veliki pisac, takođe su nam kao narodu bliske. Nismo mi Švajcarci koji nisu barut ni omirisali, samo sir i novac. Zato, gde drugi ne podižu glas, mi puštamo krik

Nastavak na Večernje novosti...