Izvor: B92, 04.Avg.2012, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S.Arabija - prva takmičarka na OI
Uprkos brojnim kritikama i zabranama, mlada džudistkinja Vojdan Ali Seraj Abdulrahim Šarkani dospela je do Olimpijskih igra u Londonu kao prva žena iz Saudijske Arabije u istoriji takmičenja.
Iako je njena borba trajala svega nekoliko minuta i završila se neslavno, za mnoge žene u arapskom svetu Šarkani je prava pobednica. Ova uporna sportistkinja dospela je do Olimpijskih igara iako su je u rodnoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogi kritikovali, tvrdeći da je neprimereno da se ona bori pred očima drugih muškaraca.
Međutim, nije samo islamska zajednica pravila probleme mladoj takmičarki. Sve do 3. avgusta, kada je održan njen meč, nije bilo sigurno da li će ona učestvovati. Organizatori su, kako stroga olimpijska pravila nalažu, zabranili Šarkani da nosi hidžab, maramo koju muslimanke nose preko lica.
Rasprave o tome dodatno su razbesnele njene zemljake koji su iznova ponavljali da ona ne treba da se takmiči. Saudijsko svešteno lice Sitam al-Dusri kazao je agenciji „Associated Press“ da je Šarkanina porodica trebalo da je zaštiti, naročito od brojnih muških pogleda.
„Za zapad uopšte nije bitna činjenica da li će se jedna Arapkinja dobro takmičiti već da li će obući garderobu koja nije u skladu sa pravilima islama“, izjavio je al-Dusri.
Za razliku od njega, Rafid Fatan platio je više hiljada dolara da bi došao u London i posebno je bio ponosan na Shahrkhanino učešće. „Danas se jasno vidi kakav je ona borac i pobednik. Uprkos brojnim teškoćama, uprkos tome što je morala da pliva uzvodno, ona je dospela do Olimpijade“, kazao je Fatan nakon njene borbe.
Reči podrške uputila je i Vajeha al-Huvaidir, arapska aktivistkinja koja je pre igara u pekingu pokrenula kampanju kako bi podržala učešće žena u sportu. „Divno je to što se takmičila pred toliko ljudi i pokazala da žene u Saudijskoj Arabiji nisu samo sluškinje u kući“, kazala je al-Huvaidir.
Zanimljivo je da većina televizijskih kanala u arapskim zemljama nije prenosila njen meč. On se mogao pratiti na svega nekoliko kanala. Međutim, to nije sprečilo brojne Arape da slave njeno učešće, uprkos njenom porazu.
