Izvor: Politika, 23.Avg.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi „preuzimaju” Banku Kipra
Antikrizni recept „trojke” međunarodnih kreditora proizveo ruske ulagače u većinske vlasnike najveće banke na Kipru
Ruski državljanin na privremenom radu u londonskom Sitiju trebalo bi da bude novi predsednik Banke Kipra, najstarije i najveće banke na Kipru. Guverneru Centralne banke Kipra Panikosu Demetrijadisu taj predlog izneli su ove sedmice advokati grupe stranih ulagača kojima su – po nalogu Brisela – proletos zamrznuti devizni računi sa ulogom iznad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 100.000 evra.
Sastanak Demetrijadisa i advokata završen je potom fijaskom, jer je za njega bio neprihvatljiv predlog da 9. septembra na prvoj sednici novog Upravnog odbora Banke Kipra za njenog novog šefa bude izabran strani državljanin.
Za pravne zastupnike vlasnika 12 odsto kapitala najvažnije kiparske banke – ideja da njom upravlja Rus i da strani državljani uđu u sastav novog Upravnog odbora, sasvim je racionalna. Državljani Rusije i Ukrajine već raspolažu sa 15 odsto akcija Banke Kipra, prenosi lokalna štampa.
Kada na jesen konačno počne upis vlasništva novih akcija a konto zamrznutih sredstava i gubitaka u propaloj banci „Laiki” (čije je poslove preuzela Banka Kipra), stranci, mahom Rusi, imaće većinsko pravo odlučivanja u „megasistemskoj banci”, procenjuje Haris Georgijadis, kiparski ministar finansija.
Odlučna da svede predimenzionirani bankarski sektor Kipra „na pravu meru” i zatre priliv „sumnjivog novca” iz Rusije i nekih drugih država, EU je za Kipar skrojila jedinstveni antikrizni plan. Dok je Brisel lako odrešio kesu u slučaju Irske, čije su pojedine banke gubicima postale opterećenje za državu, u slučaju Kipra antikrizni plan sadržao je stavke bez presedana. Prvobitni predlog iz Brisela bio je da se „ošišaju” svi bankarski ulozi na Kipru redom (i oni ispod 100.000 evra, koje inače garantuje EU). Javni revolt širom Evrope i panika na berzama nagnali su Brisel da na Kipru izdejstvuje zamrzavanje samo računa sa ulogom iznad 100.000 evra i uvede – prvi put u istoriji – ograničenje dnevnog podizanja novca (300 evra) „do daljnjeg”.
Da isplati finansijsku pomoć Kipru, trojka je takođe zahtevala da dve vodeće banke gubitaši – banka „Laiki” i Banka Kipra – podele breme „spasilačkog paketa”. „Laiki” je u međuvremenu propala, njenih jedanaest milijardi evra dugova prevedeno je u knjige Banke Kipra. Pošto se domogla novca klijenata (onih sa svotama iznad 100.000 evra koji tim sredstvima ne mogu još da priđu), Banka Kipra je objavila da je stala na noge. Krajem juna „ošišanim klijentima” naloženo je da prihvate da će im 47,5 odsto njihovog novca biti upisano kao deonice banke. Sa tim hartijama strani klijenti ovih dana stiču novo pravo glasa u Banci Kipra.
Strani deponenti u Banci Kipra mogu imati dilemu koliko vrede akcije banke zatrpane svojim i tuđim gubicima, ali je interes da se bore za povraćaj svog novca kad-tad, nesumnjiv.
„Ko kontroliše Banku Kipra kontroliše ostrvo”, poručio je advokat Andreas Marangos, pravni zastupnik niza ruskih klijenata na Kipru posle razgovora sa guvernerom Centralne banke Kipra.
U prvom tromesečju 2013. u jeku bankarske krize na Kipru, Rusi su sa računa na tom ostrvu skinuli više od 18 milijardi evra i preneli na druge adrese, mahom na Devičanska ostrva, izvestio je „Volstrit džornal”.
Tanja Vujić
objavljeno: 23.08.2013.
Pogledaj vesti o: London
