Izvor: GdeInvestirati.com, 10.Mar.2015, 09:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Roubini: Poješće vam miševi pare

LONDON - Grci su dizali novac iz banaka i smestili ga u madrace i fioke. Mnogi od njih su potom opljačkani, ili su im glodari pojeli novčanice, podseća Nouriel Roubini.

Monetarna politika širom sveta postala je prilično nekonvencionalna u poslednjih šest godina, uz nulte kamatne stope, kvantitativno labavljenje, kreditne olakšice i intervencije na deviznim tržištima, a najnekonvencionalnije oruđe su negativne kamatne stope, piše za britanski The >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << Guardian čuveni ekonomista Nouriel Roubini, poznat kao Doktor Propast.

Takve stope trenutno postoje u evrozoni, Švajcarskoj, Danskoj i Švedskoj i nisu samo kratkoročne stope negativne, već i one koje se obračunavaju na hartije sa rokovima dospeća od čak 10 godina, kao što je slučaj sa švajcarskim državnim zapisima.

Na prvi pogled, to deluje apsurdno, jer zašto bi neko želeo da pozajmljuje novac uz negativan povrat sredstava, kada može jednostavno da zadrži novac i da nema nikakve gubitke?

Investitori zapravo odavno prihvataju realan negativan povrat, pod uticajem inflacije, navodi Rubini.

Kada imate tekući račun u banci uz nulte kamatne stope, kao što je najčešće slučaj u razvijenim ekonomijama, realan povrat je negativan (jer je kamata nominalno nula a inflacija "nagriza" vrednost položenog depozita) i nakon godinu dana istim novcem ćete moći da kupite manje toga nego danas.

Kada se uzme u obzir da mnoge banke naplaćuju održavanje računa, nominalni povrat bio je negativan i pre nego što su centralne banke uvele negativne kamatne stope.

Drugim rečima, negativne kamatne stope samo čine da vaš povrat bude još negativniji nego što je već bio. Investitori prihvataju takav povrat, jer im odgovara da skladište sredstva u banci, tako da zapravo negativne stope ne predstavljaju neku novost, navodi Rubini.

Pored toga, ukoliko deflacija u evrozoni i drugim delovima sveta potraje, negativne nominalne kamatne stope mogle bi da znače pozitivan realni povrat, kao što je to bio slučaj u Japanu u proteklih 20 godina, zbog uporne deflacije i gotovo nultih kamatnih stopa na brojna sredstva.

Mnogima ipak deluje da je logičnije prosto držati sredstva kod sebe nego u banci uz negativne stope. Čuvanje novca kod kuće je, ipak, dosta rizično, što se pokazalo na primeru grčkih štediša, koji su, zabrinuti za svoje depozite u vreme krize, podigli novac iz banaka i smestili ga u madrace i fioke. Mnogi od njih su potom opljačkani, ili su im glodari pojeli novčanice.

Kada se uzmu u obzir troškovi bezbednog skladištenja novca, uz mogućnost ispisivanja čekova, ima smisla pristati na negativan povrat.

Banke koje drže velike količine gotovine, koje premašuju nivo obaveznih rezervi, nemaju drugog izbora osim da prihvate negativne kamatne stope koje centralne banke nameću, budući da ne bi mogle da drže tolika sredstva u gotovini niti da njima upravljaju.

Ipak, zašto bi investitori prihvatili negativan nominalni povrat na tri, pet ili čak 10 godina? U Švajcarskoj i Danskoj, investitori žele izloženost valuti za čiju se vrednost očekuje da će nominalno rasti.

Da ste držali sredstva u švajcarskim francima uz negativan povrat neposredno pre nego što je švajcarska centralna banka odustala od limitiranja kursa "švajcarca" prema evru, zaradili biste 20 odsto preko noći, a negativan povrat je mala cena za veliku kapitalnu dobit, navodi Roubini.

Negativne kamatne stope na obveznice postoje i u zemljama i regionima čije su valute deprecirale i očekuje se da će nastaviti da depreciraju, uključujući Nemačku i Japan. Zbog čega onda investitori drže takva sredstva?

Mnogi ulagači koji drže hartije sa dužim rokovima dospeća, između ostalog kompanije i penzioni fondovi, nemaju alternativu, budući da se od njih traži da drže sigurnije obveznice.

Vremenom, međutim, negativan nominalni i realni povrat može podstaći štediše da štede manje, a troše više. To je zapravo i cilj negativnih kamatnih stopa: u svetu u kom ponuda premašuje tražnju, a prevelika štednja za posledicu ima nedovoljne investicije, kamatne stope su niske, pa i negativne, navodi Roubini.

Ukoliko bi razvijene ekonomije patile od stagnacije, svet sa negativnim kamatama, kako na kratkoročne, tako i na dugoročne hartije, mogao bi da postane nova norma.

Da bi to izbegle, centralne banke i fiskalne vlasti moraju da vode politiku koja podstiče privredni rast i pozitivnu inflaciju.

Paradoksalno, to podrazumeva period negativnih kamatnih stopa koje treba da podstaknu štediše da manje štede, a više troše. Istovremeno, to podrazumeva fiskalne stimulacije, pre svega javne investicije u infrastrukturne projekte, koji donose veći povrat nego obveznice kojima se finansiraju.

Što se duže takva politika odlaže, duže ćemo živeti u svetu negativnih nominalnih kamatnih stopa, zaključuje Roubini.
Pogledaj vesti o: London,   Grčka

Nastavak na GdeInvestirati.com...