Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklame se propuštaju kroz rasni filter
„Gugl” pod optužbom medija da svojim plasmanom oglasa vrši diskriminaciju i održava stereotipe
Kompanija „Gugl” je sve češće pod medijskim i optužbama onlajn aktivista da na svom servisu za slanje elektronske pošte (dži-mejl) vrši rasnu diskriminaciju, odnosno da oglase plasira u zavisnosti od rase korisnika.
Nakon što su prošle godine o tome izveštavali američki listovi, televizije i sajtovi, u poslednje vreme se ovim problemom sve češće bave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i redakcije u Evropi. Londonski „Telegraf” je nedavno optužio američkog giganta da zahvaljujući „rasnim filterima” vrši diskriminaciju građana afričkog ili latinoameričkog porekla, pokazujući im oglase koji bi se mogli označiti kao uvredljivi.
„Gugl” otvoreno kaže da čita pisma na „dži-mejlu” kako bi prilagodio reklame potrebama individualnih korisnika. Ova praksa je dobrodošla marketinškim stručnjacima, jer poruke stižu samo do sveta koji bi, zbog sadržaja prepiske, mogao biti zainteresovan za proizvode i usluge konkretnih klijenata. Učenicima koji kucaju „studiranje” verovatno će se pojaviti reklame univerziteta. Međutim, ovakva politika poslovanja je često na meti kritike kako zbog kršenja privatnosti surfera tako i zbog drugih stvari.
Da bi pokazali kako etnički stereotipi izgledaju na „dži-mejlu”, neki od stručnjaka za tehnologije, poput Amerikanca Nejtana Njumena, i novinara koji prate IT, kao što je Britanac Vilijard Fokston, registrovali su naloge na „dži-mejlu” pod drugačijim imenima ili su poruke slali prijateljima različitog etničkog porekla. Oni su u i-mejlovima pisali o potpuno istim stvarima, ali su se u jednom slučaju predstavljali pod svojim ili nekim anglosaksonskim imenom, dok su drugi put birali afroamerička ili latinoamerička imena.
Kratko istraživanje je pokazalo da ako belac u predmetu poruke napiše „kupovina automobila”, on će od „Gugla” dobiti oglase za vozila „Be-Em-Vea” ili „Tojote”. Međutim, ako je isti i-mejl poslao neko ko se zove Malik Hakim, biće mu ponuđeni oglasi za polovna kola, kao i reklame finansijskih kuća koje nude „sumnjive” pozajmice. Takođe, Konor Erikson je na pomen reči obrazovanje primao ponude univerziteta, dok je Dijego Garsija zasut oglasima za večernje kurseve i vojne škole.
Kalifornijska kompanija je demantovala kritike, tvrdeći da je istraživanje obavljeno na nereprezentativnom uzorku. Oni odbacuju optužbe da marketinške poruke plasiraju i na osnovu rasne pripadnosti, a ne samo na osnovu ključnih reči u i-mejlovima.
Direktor kompanije Erik Šmit već je na prvi pomen ove teme kazao da je važno ostavljati pravo ime pri registraciji naloga, jer će „Gugl” tada znati kome da predstavi koji oglas. To važi i za rezultate pretrage na najpoznatijem pretraživaču na svetskoj mreži.
– Možemo da imamo malo bolje rezultate pretraživanja ako znamo nešto o vama – objasnio je Šmit.
Međutim, mnogi aktivisti tvrde da ovaj tehnološki džin pohranjuje isuviše podataka o ličnostima, počev od imena i adrese, preko zanimanja, hobija do svih drugih interesovanja. Dok je za jedne ovo prihvatljiva cena besplatnog i individualnom korisniku prilagođenog interneta, za druge je „pet do dvanaest” da se stane na put prodaji i korišćenju ličnih podataka surfera. Kritičari tvrde da je propuštanje i-mejlova kroz rasni filter uvredljivo za korisnike „Gugla” iz manjinskih zajednica u SAD i Evropi, jer kompanija pretpostavlja da pripadnici izvesnih etničkih grupa nemaju dovoljno novca ili obrazovanja.
----------------------------------------------
Nevestama pilule za mršavljenje
Marketinški lov na internetu je uigran posao. Ako korisnica „dži-mejla” piše da je verena, uskoro će početi da prima reklame od kompanija za proizvodnju sredstava za mršavljenje. Ako ona ipak ignoriše ove oglase, sa desne strane monitora računara će primetiti nove marketinške ponude, ovaj put za garderobu za trudnice. „Gugl” pretpostavlja da buduće mlade žele da izgube koji kilogram pred svadbu, a ako one ne pokažu interesovanje, algoritam će zaključiti da je verovatno reč o ženama koje su u drugom stanju.
J. S.
objavljeno: 25.10.2012.
