Izvor: RTS, 02.Jan.2011, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Refinansiranje budžetskog duga
Država 2011. godinu počinje javnom ponudom za pozajmljivanje kredita u inostranstvu, kojim bi se refinansirao budžetski dug. Iako se približavamo gornjoj granici zaduženosti, bankari kažu da nema velikog rizika.
Budžetom Srbije za narednu godinu predviđene su stavke za otplatu inostranih kredita, namirenje rata stare devizne štednje, zajma za privredni preporod.
Mnoge obaveze, kao što su Pariski i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Londonski klub poverilaca, nasledili smo od pre dve i po decenije. Ako smo neke kredite pozajmili ili pozajmljujemo pod relativno povoljnim uslovima, za neke plaćamo paprene kamate.
Država 2011. godinu počinje javnom ponudom za pozajmljivanje kredita u inostranstvu od 300 miliona evra koje će garantovati Svetska banka.
Do sada je stiglo osam ponuda banaka sa kamatom od tri do pet odsto na godišnjem nivou. Sa tim novcem refinansiraće se budžetski dug. Međutim, i u srpskom budžetu preciziran je novac i za otplatu duga stranim bankama.
Zamenik sekretara skupštinskog odbora za finansije Branka Ljiljak kaže da je ukupno zaduživanje u budžetu veće za trećinu, ali da je novac obezbeđen i da će za otplatu duga i kamate biti izdvojeno oko 45 milijardi dinara.
Bez obzira na to što se sa 10 milijardi evra čistog državnog duga približavamo gornjoj granici zaduženosti, bankari kažu da je kamata na većinu kredita fiksna i da je reč o dugoročnim pozajmicama koje, ipak, nisu rizične.
"Mislim da je Vlada napravila nekoliko dobrih aranžmana jer tamo gde su skuplje pare, Vlada je ugovorila da se dug može otplatiti pre roka dospeća," rekao je direktor u Rajfajzen banci Zoran Petrović.
Nepovoljni nasleđeni krediti
Za sada u nepovoljnije kredite podleže i dug prema privatnim i državnim bankama, odnosno Londonskom i Pariskom klubu poverilaca. Trenutni rejting tih dugova za je "dva be minus".
Njihova otplata počela je posle 2004. godine na rok od 20 godina i sa godišnjom kamatom od 6,75 odsto, pa nije van ekonomske logike njihova prevremena otplata prihodima od privatizacije.
Profesor fakulteta za ekonomiju i finansije Vladimir Krulj kaže da bi otplata dela teških kredita, kao što je prema Londonskom klubu poverilaca, mogao da se iskoristi za skidanje tereta sa srpske ekonomije.
Prema njegovim rečima, deo novca od prodaje "Telekoma" bi mogao da se iskoristi za prevremenu otplatu tih kredita, a deo za investicije.
Pritisnuta ekonomskom krizom, preduzeća su prethodne godine otplatila prevremeno pola milijarde evra inostranog duga.
Ukupan dug Srbije, računajući i dug poslovnih banaka i firmi, nešto je manji od 22 milijarde evra, što je opravdano ako je veći deo tog novca usmeren ka investicijama.
Pogledaj vesti o: Pariz
.jpg)
