Izvor: Danas, 28.Jan.2016, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Realizam Dejvidove dece
Suede baš, ali baš nemaju sreće: njihov je povratnički album "Bloodsports" pre tri godine ostao u senci "The Next Day" koji se pojavio onako iznebuha, a ovog je januara izlazak "Night Thoughts" u deseti plan bacila vest o smrti čoveka čiju je umetnost alt-glem petorka iz Londona slavila tokom čitave karijere.
Istovetan zvuk dominirao je i prethodnikom kojem smo 2013. dali pozitivnu ocenu uz konstatacije da je Andersonova >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << interpretacija na momente previše hladna, da je lirika benda u najboljem slučaju prozaična, te da im ne bi škodilo malo koketiranja sa drugim stilovima. Ako i nisu imali volje za kakav-takav muzički otklon iz straha od gubitka identiteta, Suede su se, pak, zdušno potrudili da na planu prve dve primedbe naprave značajne korake napred (da iskoristimo ovu priliku i da im se zahvalimo što nas čitaju i pride uvažavaju naša mišljenja). Sa Andersonom i njegovom mukom se, naravno, ne možemo u potpunosti saživeti jer nam engleski nije maternji jezik, ali nas je emocijama nabijena interpretacija uverila da ono o čemu na "..Thoughts" on peva zaista dolazi "iz duše" i da je album posledica stvarnih životnih situacija, a ne događaja nastalih u autorovoj mašti. Sličnog je mišljenja i kritičar DŽon Putnam koji je svoj doživljaj direktne i refleksivne lirike - čije su glavne teme izazovi roditeljstva, propast emotivnih veza, bolesti zavisnosti i egzistencijalizam - opisao na sledeći način: "Da mi je pre dvadeset godina neko rekao da će lik u kožnim pantalonama koji vrcka kukovima i uzdiše "Oh, how I'd love to turn you oooooon!" jednog dana postati moj duhovni vodič, odgovorio bih mu da je lud. Međutim, kao otac dvoje dece, sin nedavno razvedenih roditelja i brat zavisnika na putu bez povratka, u mnogim pesmama na 'Thoughts' ja sam jasno video sebe i čuo svoj sopstveni glas."
Da, Bret Anderson je sazreo i posle decenija "ludovanja" spoznao da postoji svet i van trougla seks-droga-rokenrol, i to svet u kojem žive bića (supruga, deca, roditelji, prijatelji) o čijim potrebama i osećanjima bi morao da vodi računa, a do kojih mu u prošlosti nije bilo preterano stalo ("I Don't Know How to Reach You", "I Can't Give Her What She Wants" i "What I'm Trying to Tell You" svedoče i da je danas svestan da mu je nedostatak empatije upropastio šansu da se već sada oseti ispunjenim i srećnim čovekom). "Thoughts" je, dakle, album nastao na putu ka iskupljenju (da bi ti gresi bili oprošteni moraš ih prvo priznati, uveren je Bret) i zato se - bez obzira na zvuk - od prethodnika on drastično razlikuje: "Bloodsports" je slavio zavođenje, romansu i ljubav, a sada su stihovi mračni, elegični i depresivni ("No Tomorrow"), na momente i nasilni ("The keys are falling from her coat, As I weave my fingers around her perfumed throat"). Uostalom, zar nisu poslednjih godina i ljudi oko nas uglavnom takvi?
Suede su, da zaključimo, po prvi put u karijeri realizmu dali prednost u odnosu na eskapizam i to je nešto što se fanovima možda neće dopasti, naročito onim koji od rokenrol grupa ne očekuju ništa drugo do muzike za zabavu i "muvanje" na ponoćnim žurkama. Što se nas tiče, "Night Thoughts" je album kakvom smo se oduvek nadali, a kojeg od Suede - da budemo iskreni - nismo očekivali i u tom smislu on predstavlja veliko (pozitivno) iznenađenje koje, možda, i nagoveštava da je pred nama dobra godina za gitarski rokenrol.
"Like kids, like savages", peva Anderson u "Like Kids", možda i najoptimističnijoj pesmi na albumu, "we'll run in the playground if you just stay with me." Ne brini, Bret, ostajemo uz tebe i možeš, apsolutno, da računaš na nas i ubuduće ako nastaviš da ideš stazom kojom si se upravo uputio.
Izdvajamo sa albuma: "No Tomorrow", "Like Kids".
Ocena: 8/10
