Izvor: Večernje novosti, 05.Sep.2015, 08:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radomir Šćepanović: Kineski berzanski udar

OVOG puta talas potresa međunarodnog finansijskog tržišta dolazi sa istoka, tačnije iz Kine. Kineska narodna banka (NBK) izvela je neočekivani potez, a to je da je dva puta devalvirala nacionalnu valutu za tri dana. Turbulencije na berzama započele su nakon što je Kina, čiji je ekonomski rast značajno usporen, rešila da devalvira svoju valutu juan ne bi li pospešila izvoz. To je rezultiralo padom akcija na berzi u Pekingu. Dolazi do faktora neizvesnosti koji utičena rasprodaju akcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na berzama širom sveta od Šangaja, Seula, Londona, Sidneja, Frankfurta, Londona i Volstrita. Kineski privredno-finansijski uticaj na ostatak sveta nije neočekivan. Slom berze je bio očekivan, jer su vrednosti na berzi bile naduvane. NBK je intervenisala, ali nisu dirane devizne rezerve od 3.690 milijardi dolara. NBK svakog jutra određuje srednju vrednost juana. Povremeno je taj kurs određen diskrecionim pravom, suprotno od očekivanja investitora. NBK je najavila da će kurs juana ubuduće biti u funkciji ponude i tražnje juana na kraju prethodnog dana. Svetske berze su na obezvređivanju vrednosti akcija na kineskom tržištu izgubile ogroman novackoji se meri u bilionima dolara. Slabljenje kineske nacionalne valute znači da će njihov izvoz u Kinu biti sve skuplji. "Azijski tigar" bi mogao da smanji tražnju za sirovinama, posebno naftom i rudama iz nekadašnjeg trećeg sveta. Svetske berze posebno brine što se haos na kineskom akcijskom tržištu dogodio pre odluke američkih Federalnih rezervi o daljem kursu osnovne referentne kamatne stope u SAD. Uprkos svemu, Kina i dalje ostvaruje ranije najavljeni privredni rastod 7 procenata. Kina prodaje američke hartije od vrednosti, najsigurniji finansijski instrument, a istovremeno kupuje zlatne poluge. Kineska privreda čini 15 odsto globalne ekonomije i ostvaruje četvrtinu svetskog BDP. Od 500 najvećih kompanija u svetu, 106 su iz Kine. Najveći deo njih jeu državnom vlasništvu. Sasvim je suprotan stav srpskih političara, da kompanija "Telekom" treba da se proda umesto da ostane u rukama Srbije i pronađe strateškog partnera. Sledimo primer Kine koja ima veliko iskustvo u telekomunikacijama.

Nastavak na Večernje novosti...