Izvor: Vesti-online.com, 20.Maj.2016, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rad, red i plata

Srpski premijer koji sebi u staž upisuje prodaju šrafova preko raspusta u Londonu i učeničku praksu u Insi ubeđuje nas da moramo više da radimo. Isto od nas očekuju i stotine hiljada parazita na državnim jaslama kako bismo napunili budžet za njihove plate.

Naravno, premijer nema pojma koliko se u Srbiji radi i kako to izgleda, a još manje svi oni skupljeni s koca i konopca. Ali, za razliku od njih koji misle da drže Boga za bradu samo ako se dokopaju državne plate, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dnevnica i još koječega, poslednje istraživanje pokazalo je da Srbi baš vole da pošteno zarade. Naime, samo 25 odsto ispitanih radilo bi u državnim firmama i službama. Razumem ostale jer ko bi želeo za šefa nekog primitivca iz SNS-a ili SPS-a.

Često se naprednjački botovi nakače da komentarišu neki tekst koji očito nisu pročitali do kraja, valjda na polovini iznervirani što ništa ne mogu da shvate.

Onda obično uslede optužbe da je autor na platnom spisku nekog tajkuna. Niti me takve budalaštine pogađaju, niti se obazirem na njih. Ali, zanimljivo mi je kako ti mozgovi shvataju svet oko sebe. Oni, čini mi se, zamišljaju da Mišković sedne u kafanu i pozove novinara na jagnjetinu, pa izvadi 100 evra i naruči preko boce belog: "Vidi, bogati, da mi opleteš onog Vučića, a ja ću da te pozlatim."

Šta ćeš kada se ne poznajemo, pa evo kako ja zamišljam radni dan bota. Zaposle ga, na primer, na činovničko mesto u GSP. Sedne za kompjuter pod imenom Ljubica i na internetu lepi komentarčiće:"Svaka čast Vučiću"; "Srbija je lider u regionu"; "Tako se vodi računa o nacionalnom interesu"...

Gospode, jadni naš bot Ljubica kad mora da trpi tolike gluposti smišljene u stranačkoj centrali i još pride zapadne u krizu polnog identiteta.

Ume život da bude težak, rastegne se između slobodnih dana i od dinara do dinara, ali retko kada sam bio srećan što nisam u paradržavnoj službi kao u vreme izbora, kada sam ih gledao kako se uvijaju na internetu za milostinju i možda malo više. Gde su tek oni koji su se ponizili imenom i prezimenom, pa makar zapali i na listu poslanika.

A šta im drugo preostaje? Tržište rada je zahtevno i prema kvalitetnim ljudima, a ne može se ni u inostranstvo ako ništa ne znaš.

Ako čovek baš neće u dijasporu ili državnu službu, ostaje mu da se bori kod kuće. Stoga oni koji hoće da rade, prema rezultatima istraživanja, gađaju strane firme. Reč je o obrazovanim ljudima, dok oni pred penzijom i bez ozbiljne škole žele u državnu službu.

Razlozi koje su naveli šamar su ovdašnjim kapitalistima i svode se na to da se u stranim firmama striktno poštuju zakon, obostrana prava i obaveze, bez mobinga i pretnji, a sa radnom atmosferom i normalnim međuljudskim odnosima. Tek tada na red dolaze plate.

Proteklih meseci mi je član porodice tražio posao i uz njega sam naučio mnogo. Naime, pokazalo se da posla u stranim kompanijama ima poprilično. Mnoge zapadne firme odavde vode poslove i s Istočnom Evropom. Šveđani, Amerikanci, Francuzi... Svi traže znanje jezika, posebno francuskog, španskog, ruskog i ređe ukrajinskog. Ali, mnogi upišu i kurs jezika i stanu u red, pa i po cenu da promene profesiju.

Beograd je, naravno, u boljem položaju i uvek će u prestonici biti manja nezaposlenost i veće plate, ma koliko se ljudi u unutrašnjosti ljutili, često i s pravom.

Ali, nije im Beograd kriv za Juru i ne treba da se glođemo između sebe, a da glasamo za krivce
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Vesti-online.com...