Izvor: Politika, 29.Jun.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostori zaboravljene stvarnosti
Ovogodišnji Londonski međunarodni pozorišni festival u znaku Kulturne olimpijade i Šekspira
Od specijalnog izveštača „Politike”
London – Londonski internacionalni festival pozorišta(LIFT), jedan od najvažnijih svetskih festivala koji predstavlja autorske, istraživačke scenske jezike, ove godine se održava od 12. juna do 15. jula, na različitim londonskim lokacijama. Ovaj bijenalni festival osnovan je početkom osamdesetih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i imao je krupan značaj u obogaćivanju engleske teatarske prakse, odnosno bitno je uticao na prodor inovativnih scenskih poetika. LIFTse ove godine ostvaruje kao deo Paraolimpijskih aktivnosti, Kulturne olimpijade, pa je udružen sa festivalima London 2012.i Svetskim festivalom Šekspira, aneki od programa ova dva festivala se trenutno prikazuju u sklopu LIFT-a.
Svetski festival Šekspira koji je počeo 23. aprila, a trajaće do novembra, gigantski je događaj, ostvaruje se u saradnji sa preko šezdeset partnerskih institucija – deo ovog festivala je bio i naš „Henri Šesti”. U okviru Svetskog festivala Šekspira i LIFT-a se u Londonu sada može videti predstava „Romeo i Julija u Bagdadu” u izvođenju Iračke pozorišne kompanije, na arapskom jeziku, uz engleske titlove. Predstava se igra na umetnički respektabilnoj sceni „Riversajd studiji”,koja se nalazi u tihoj ulici londonske opštine Hemersmit, sasvim blizu obale Temze. Radnja je relocirana u savremeni Bagdad, a tematski je koncentrisana na probleme zadrtih ograničenja patrijarhalne svesti, političke manipulacije religijom, kao i krhkosti ljubavi u zverinjaku politički fabrikovane mržnje (reditelj predstave i osnivač kompanije je Monadhil Daod).
Muzika se uživo izvodi (bubnjevi, čelo, klarinet), glumci u više scena pevaju tradicionalne pesme, u isto vreme i plešući, što Šekspirovo delo još koloritnije povezuje sa lokalnom tradicijom. Predstava je krcata komičkim motivima koji su autoironični, imaju subverzivna značenja prema medijskim predstavama Iraka kao izvora terorizma, a bitno problematizuju i destruktivnost fanatičnih struja islama prema kojima se gradi odlučan otpor. U tom smislu, reditelj Daod je u programu naveo cinizmom natopljenu misao koja ga je vodila u stvaranju predstave, deo (zamišljenog) obraćanja islamskim ekstremistima: „Nama ostavite život. Mi vamaprepuštamo raj.”
Izvan programa Svetskog festivala Šekspira, ali i dalje u okviru LIFT-a, u četvrtak je premijerno izvedena predstava „Pred tvojim očima” veoma značajne, mada kod nas slabo poznate, nemačko-britanske kompanije „Gob Skvod” koja već duži niz godina eksperimentiše sa postdramskim izrazom i stvara provokativne predstave na polju ukrštanja teatra i novih tehnologija. Predstava „Pred tvojim očima”, izvedena na sceni pozorišta Junikorn, takođe blizu obale Temze, dokumentaristička je, igra je sedam mladih glumaca, od 8 do 14 godina. Oni su na sceni zatvoreni u sobi ogledala, tako da ne mogu da vide gledaoce koji ih voajeristički posmatraju. Struktura izvođenja je izuzetno složena zbog kombinovanja žive igre, njenog direktnog video-prenosa, kao i ranije snimljenih video-materijala, koji se svi međusobno prepliću. Tim postupcima se diskretno problematizuje globalno medijsko okruženje, agresivan uticaj rijalititelevizijskih emisija na našu svakodnevicu, ali i samo pozorište, njegova superiorna neposrednost u tehnološki posredovanom društvu. Na planu primarnog sadržaja, ova fascinantno iskrena, duhovita i autentična predstava postavlja pitanja odnosa između mladosti i starosti, prodire u vizije budućnosti i imaginarni prostor smrti, budi sanjivu nostalgiju i vaskrsava sećanja, a spretno se razračunava i sa društvenim terorom mladošću i opsesijama izgledom tela.
Konkretno i metaforički, akteri predstave „Pred tvojim očima” zarobljeni su u svetu ogledala, bez izlaza, ne skidaju poglede sa svojih odraza, osuđeni na živote koji su se pretvorili u sopstvene refleksije, senke, fantazme. U našoj globalnoj narcisističkoj kulturi, kako ju je odredio Kristofer Laš, živimo okruženi ogledalima u kojima tražimo potvrdu postojanja. Životi su nam postali nestvarni, spektakli i teatri sopstva su zamenili realnost. Kopije su pregazile svoje originale, a njih se možda još možemo prisetiti kroz umetnost, ovo pozorište koje pokušava da nas vrati na prostor zaboravljene stvarnosti.
Ana Tasić
objavljeno: 30.06.2012
Pogledaj vesti o: London
