Izvor: Politika, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju ukočili dugovi
Šabačka „Zaštita bilja” opterećena hipotekama, ali i neočekivanom tužbom države da izmiri obaveze prema Londonskom klubu
Šabac – Na propalu privatizaciju i tri neuspele prodaje akcija fabrike „Zaštita bilja”, svojevremeno jedne od najuspešnijih članica šabačke „Zorke”, nadovezao se i neočekivani spor sa državom zbog duga od 6.267.611 dolara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londonskom klubu poverilaca. U ovom preduzeću, koje je čak 99,48 odsto u vlasništvu Akcijskog fonda Republike Srbije, tvrde da je obaveza daleko manja i da je država praktično tužila samu sebe.
Još jedan u nizu nerešenih sporova neće doprineti da „Zaštita bilja” brže pronađe kupca i obnovi proizvodnju.
– Glavni pretres pred Trgovinskim sudom u Valjevu okončan je pre tri dana i sada očekujemo presudu. Tužba na ime duga od preko šest miliona dolara, koju je u ime Republike Srbije podnelo Javno pravobranilaštvo, zaista nas je šokirala, jer smo 7. februara 2007. godine od Agencije za osiguranje depozita dobili pisano obaveštenje da je obaveza „Zaštite bilja” prema Londonskom klubu (posle otpisa od 62 odsto) 2,07 miliona dolara glavnice i 162.297 dolara kamate – kaže za naš list direktor fabrike Branislav Mišić, koji je i zastupnik državnog kapitala.
Prema njegovim rečima, dug Londonskom klubu je u stvari takozvani kuvajtski kredit, nastao još 1978. godine, kada je „Zorka” kupovala opremu za fabriku „Belih limova”. Solidarni jemci u to vreme bile su sve članice poslovnog sistema, izuzev „Ekstrudirane ambalaže”, a najveći teret ponele su najprofitabilnije fabrike „Mineralna đubriva”, „Obojena metalurgija” i „Zaštita bilja”. Sredinom devedesetih prošlog veka „Beli limovi” su praktično poklonjeni „Sartidu”, čije je rukovodstvo obećavalo da će nabaviti sirovinu i pokrenuti proizvodnju, a obaveze su ostale Šapčanima.
– Velika dugovanja su ogromna kočnica da pronađemo kupca. Fabrika je 26. oktobra 2004. bila prodata na aukciji Živanu Jojiću, ali je ovaj ugovor raskinut 21. juna 2006. godine, jer novi vlasnik nije uspeo da održi proizvodnju. U tom periodu, „Zaštita bilja” je zadužena za još dva miliona evra kod Meridijan banke i oko 50 miliona dinara kod Komercijalne banke. Meridijan banci data je hipoteka prvog reda na kompletnu imovinu fabrike na lokaciji Dumača od 12,5 hektara – objašnjava Mišić.
Da bi se dobio kredit od Meridijan banke, vrednost „Zaštite bilja” tada je procenjena na 20 miliona evra, a prilikom poslednjeg pokušaja prodaje svih 106.000 akcija nije se našao kupac ni za 15 dinara po akciji, što je tek nešto više od 1,5 miliona dinara. Zbog hipoteke koja je tokom neuspele privatizacije bila data i Poreskoj upravi za reprogramiranje duga od 101 milion dinara, 15. februara 2007. prodati su „Galenici” za 60 miliona dinara pogoni za proizvodnju fungicida i pesticida u Rumi.
– Ovim su tek pokriveni doprinosi zaključno sa 2005. godinom i deo kamata. Račun fabrike blokiran je od maja 2006, a radnicima koji imaju pravosnažna sudska rešenja ukupno se duguje 42 miliona dinara. Od 588 zaposlenih, sada su ostala 134, pošto su u međuvremenu sprovedena dva socijalna programa. Izdržavamo se od doradnih poslova i subvencija države koje iznose oko 14.000 po radniku – ističe Mišić.
Od svojevremeno 120 preparata, šabačka fabrika ima pravo da proizvodi svega devet. Za obnavljanje jedne dozvole neophodno je izdvojiti čak 400.000 dinara. Branislav Mišić tvrdi da bi se privatizacija ipak mogla uspešno obaviti, ukoliko bi se našlo rešenje za nagomilane dugove – isplatu radnika od prodaje dela placa i reprogramiranje kredita Meridijan banci, jer su se javljali privrednici koji su uspešni u ovoj branši. „Zaštita bilja” je jedina fabrika na Balkanu koja ima veliko iskustvo i može da proizvodi preparate na bazi sumpora i bakra.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 21/02/2009]
