Izvor: Politika, 28.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o svetim gudačima
Kad su neka deca muzičari – iz čuvene škole u Ćupriji – porasla i poželela „pravi orkestar“... osnovani su Gudači Sv. Đorđa
Ta Šenbergova „Ozarena noć“ naslov je kao poručen za svečani koncert kakav je večerašnji u Studentskom kulturnom centru Beograda, jedan u seriji kojom će Gudači Sv. Đorđa obeležiti svoje dve decenije rada. To muzičko „slavlje“ (takođe i sa „Metamorfozama“ Riharda Štrausa) počeće u 20 sati, a ovaj danas veliki-mali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << orkestar počastiće publiku „slobodnim ulazom“ i dobrom muzikom sa solistom Romanom Simovićem, koncertmajstorom Londonskog simfonijskog orkestra. Podsetimo: časopis „Muzika klasika“ proglasio je njihov novembarski nastup sa istim ovim violinistom najboljim koncertom u protekloj godini.
„Zvuči mi gotovo neverovatno: Gudači Sv. Đorđa ušli su u svoju dvadesetu godinu”, veli Petar Ivanović, violista, dirigent i profesor koji je stvorio taj orkestar. Leti vreme, brojevi sve kažu: iza njih je više od 1.600 koncerata (deo održan na petnaestak gostovanja u svetu), 17 objavljenih kompakt-diskova, oko 50 muzičara dosad je sviralo u Gudačima... A sve je počelo kada su neka talentovana deca – iz čuvene škole u Ćupriji, otvorenoj baš za takve – porasla i poželela da se okupe i na nekom „višem nivou“, većem od njihovog dobrog školskog orkestra. Inicijatori su bile devojke koje su tada postajale studenti FMU, čujemo od profesora osnivača. Više od polovine današnjih članova orkestra bili su đaci pomenute škole, gde im je predavao i Petar Ivanović. E, danas neki od njih rade to isto. Dosta ih ima i za univerzitetskim katedrama, pojedini bivši gudači sada su vodeći muzičari u drugim našim orkestrima, a lepo su se pozicionirali i oni koji su se, s gudalom, zaputili u beli svet. Ovom grupnom portretu dodajemo i značajne nagrade, laskave kritike – i kod kuće i u svetu, kompliment vrhunskog violiniste Julijana Rahlina (tri puta svirao sa njima) da su „prvoklasan“ orkestar, važnu podršku sponzora među kojima se posebno ističe njihov imenjak iz sveta mode – „Sent Džordž“...
Svečanost ovog orkestra duga godina dana odvešće ih u junu do Maribora – evropske prestonice kulture, gde će se predstaviti sa znamenitim mladim pariskim kolegom violinistom Nemanjom Radulovićem (možda će nastupitii u Beogradu); u novembru je koncert sa violončelistkinjom Ksenijom Janković, na Kolarcu će, 22. decembra, biti glavni događaj, sa Dejvidom Takenom, londonskim violinistom i profesorom, dok će nekoliko dana posle održati i svoj već tradicionalni novogodišnji koncert – sa Stefanom Milenkovićem.
– Kada su Gudači Sv. Đorđa krenuli sa tim svojim koncertima pred Novu godinu mnogi su se tome začudili i govorili su: „Jeste li normalni, ko će vam doći“ – priča Ivanović. – A desilo se upravo suprotno, sada mnogi baš „pikiraju“ te termine oko Nove godine i napravila se prilična gužva oko njih.
I vratimo se još malo onom glavnom koncertu i gostu Takeni, profesoru i nekima od gudača u poznatoj školi Gildhol, koji ima izvanredan kontakt ne samo sa ovim orkestrom već i sa drugim umetnicima iz beogradskog muzičkog sveta. Inače, prihvaćena je zanimljiva ideja ovog londonskog prijatelja da se na tom koncertu –najsvečanijem – okupe svi dosadašnji članovi, tako da će te večeri na Kolarcu ovaj kamerni orkestar ličiti na simfonijski.
Svakako i da spomenemo, premda večerašnji koncert nije primer za to, da se Gudači prilično trude da što više dobre domaće muzike iznesu pred publiku. O tome nekad i sad na beogradskoj muzičkoj sceni malu komparaciju pravi Petar Ivanović:
– Dve decenije bio sam član nekad poznatog Srpskog gudačkog kvarteta koji je izveo valjda kompletnu domaću literaturu pisanu za ovakvu gudačku formaciju. Međutim, tada su orkestri bili stimulisani da izvedu što više domaćih premijera, što je, opet, motivisalo i kompozitore. Eh, da je danas tako... Nešto se mora uraditi. Tim pre što imamo dobrih kompozitora, čak stiže i čitav talas mladih, talentovanih. Samo ih treba pokrenuti. Gudači Svetog Đorđa u tome su vrlo istrajni. Dela većine srpskih mnogoizvođenih autora i oni su izvodili.
U priču profesora uključuje se njegov nekadašnji đak violista Ljubomir Milanović: „Mi smo posebno muzičko ’prijateljstvo’ učvrstili sa Zoranom Erićem. Uskoro objavljujemo još jednu njegovu kompoziciju, zajedno sa muzikom Ljubice Marić i Milana Mihajlovića. Na našem programskom spisku videćete i imena: Dejana Despića, Ivana Jevtića, Ivane Stefanović... pa mladog Brkljačića, pa još mlađeg Vladimira Koraća, možda još uvek studenta, koji nam prosleđuje još neke svoje nove lepe note.“
Ovu priču o uspehu zaokružujemo jednim važnim potpisom: o saradnji sa projektom „Beograd 2020 – evropska prestonica kulture”. Zasad su oni jedini orkestar koji je na taj način, crno na belo, prisutan u ovom značajnom poslu, što takođe dosta govori o poziciji Gudača Sv. Đorđa na muzičkoj skali grada.
M. Šehović
objavljeno: 29.04.2012
