Izvor: RTS, 22.Feb.2013, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminula Desa Trevisan

U Londonu u 88. godini umrla Desa Trevisan, dugogodišnja dopisnica "Tajmsa" iz Beograda. Desa Trevisan je jedna od prvih novinara koja je u svojim tekstovima "ukrstila mač" sa režimom Slobodana Miloševića.

Doajen beogradske štampe osamdesetih i ranih devedesetih, oštra kritičarka Slobodana Miloševića i jedna od poslednjih veza sa svetom predratne jugoslovenske monarhije preminula je u Londonu u 88. godini.

Desa Trevisan, rođena Pavlović, imala je burno detinjstvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prisustvovaši nekim od najtraumatičnijih događaja 20. veka u Jugoslaviji. Kao detetu imućnih roditelja - oca Srbina i majke Hrvatice - rane godine bile su joj povlašćene. Živeći i u Zagrebu i u Beogradu, kao dete se igrala sa budućim jugoslovenskim kraljem Petrom, prenosi BIRN.

Međutim, kada je došla u tinejdžerske godine nastupila su teška vremena. Njena porodica morala je da pobegne iz Zagreba vozom neposredno pre dolaska ustaša na vlast 1941. godine, što je kod nje izazvalo trajnu netrpeljivost prema hrvatskom nacionalizmu.

Nekoliko godina kasnije, kada su vlast u Jugoslaviji preuzeli komunisti, doživela je nove traume. Veći deo imovine njene porodice je oduzet, otac joj je završio u zatvoru, a Trevisan je smatrala da je za kasnije samoubistvo njenog brata kriv progon kojem su on i drugi pripadnici stare buržoazije bili izloženi posle rata.

Bila je ogorčena prema komunističkom režimu, ali i opčinjena zemljom u kojoj je rođena. Napustivši Jugoslaviju da bi se udala za britanskog novinara Erika Borna, vraćala se u nju kao državljanka Velike Britanije, radeći za londonski "Tajms".

Jedan od njenih ranih zadataka bilo je izveštavanje o braku predsednika Tita sa tada vitkom i atraktivnom Srpkinjom iz Hrvatske Jovankom, koje se u ranim danima njenog bračnog života Trevisan sećala kao uzdržane i dostojanstvene ličnosti.

Narednih 30 godina, na vrhuncu karijere, Trevisan je provela kao lutajući reporter u Istočnoj Evropi, pišući udarne vesti o pokušaju Rumunije da se osamostali od Sovjetskog Saveza, usponu i padu češkog eksperimenta sa socijalizmom ljudskog lika i pokretu "Solidarnost" u Poljskoj.

Trevisan - što je prezime njenog poslednjeg muža, Italijana - vratila se u Beograd osamdesetih da bi se starala o majci, nakon čega je ostala za stalno u glavnom gradu Jugoslavije.

Iako je Trevisan uživala u svađalačkoj srpskoj politici i prizemnim balkanskim razgovorima o seksu i životu uopšte, trajni povratak u Jugoslaviju kao šezdesetogodišnjakinji nije bio lak.

Režim ju je devedesetih smatrao izdajnikom Srbije, a osećala se kao pod opsadom u svom stanu u Palmotićevoj, gde je dobijala smrtne pretnje, a jednom je na nju na ulici čak i pucano.

Trevisan nije imala razumevanja za Franju Tuđmana i njegovu perfidnu rehabilitaciju ustaškog režima u Hrvatskoj, ali se podjednako energično protivila i Miloševićevom odnosu prema njima.

Svakom strancu ili diplomati kog je srela predstavljala je Miloševića u lošem svetlu, a kada bi osetila da joj priča ne prolazi, prekidala bi svako neslaganje rečenicom: "Slušajte! Ja poznajem ove ljude!" Bila je vatreni pobornik tadašnjeg Miloševićevog najvećeg rivala, Vuka Draškovića.

Ne uspevši da je otera zastrašivanjem, režim je se rešio povukavši joj akreditaciju, zbog čega se 1993. godine sklonila u London, trajno predavši palicu "Tajmsa" Timu Džudi, tamošnjem višegodišnjem kolegi.

Novi život u Londonu, međutim, nije joj doneo mir. Svojoj novoj zemlji nije mogla da oprosti ulogu u bombardovanju Srbije 1999, možda i zato što je to povratilo uspomene na bombardovanje koje je doživela 1941. godine.

Zbog toga je za sobom ostavila London i preselila se u Crnu Goru, u kojoj je provela ostatak svog života sve dok se nije razbolela. Donkihotovska i ponekad svojeglava, biće upamćena po ljubavi prema životu i svojoj velikodušnosti.

Nastavak na RTS...