Izvor: RTS, 18.Jan.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (18. 01. 2009.)
Politika: Zaleđeni đerdapski kilovati; Novosti: Beograd skuplji od Londona; Blic: Srbiji ne treba 200 miliona evra!; Pres: Višak opštinara pred otpuštanjem
Dnevne novine danas pišu o "skladištu" đerdapskih kilovata, u čemu Beograd prevazilazi London, opštini u Srbiji koja neće 200 miliona evra, šta čeka opštinsku administraciju, ...
Zaleđeni đerdapski kilovati
Energetičarima Kladova baš je krivo što ovdašnja hidroelektrana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << „Đerdap 1", koja Srbiji u normalnim uslovima, već tri i po decenije, isporučuje četvrtinu ili petinu ukupne struje, ovih dana radi tek sa nešto više od trećine projektovane snage. Krivo je tome hladno vreme, bez padavina, koje je okovalo dotok vode Dunavom u đerdapsku akumulaciju. Otuda već danima, pri dotoku od 3300 kubnih metara u sekundi (gotovo dvostruko manje nego u decembru minule godine) šest agregata naše najveće hidroelektrane ne proizvodi više od 11 miliona kilovat-časova struje. A kada je Dunav izdašniji (između devet i 12 hiljada kubika u sekundi) „Đerdap1" dnevno energetskom sistemu Srbije isporuči i do 26 miliona kilovat-sati.
- Kamo sreće da je dotok veći, bio bi mnogo sigurniji ceo energetski sistem u Srbiji, ali, nažalost, vreme nam baš ne ide naruku, kaže Petar Grekulović, zamenik direktora kladovske elektrane. - Nema izgleda ni da će se hidrološke prilike uskoro popraviti jer meteorolozi za naredne dane predviđaju još i blag pad dotoka. To nas prilično rastužuje. Imamo jedan od najsuvljih i najhladnijih januara na Đerdapu, počev od 1972.godine, kada je hidroelektrana i zvanično puštena u rad.
Srećna je okolnost, kažu kladovski energetičari, što je svih šest agregata našeg dela elektrane remontovano na vreme i što se baš svaka kap vode pretvara u dragocenu energiju. Bilo bi dobro da se vreme poboljša i zagreje pokretne sante leda i zaleđene rukavce u celom toku Dunava. Tada bi bilo i više vode i više preko potrebnih đerdapskih kilovata. I to baš sada kada je hladnije od višegodišnjeg proseka i kada nema dovoljno drugih energenata, posebno „blokiranog" ruskog gasa.
Istina, možda bi naši energetičari mogli malo i da odliju đerdapsku akumulaciju, da puste koji milion kubika vode više na turbine našeg dela elektrane, ali to nije dozvoljeno. Nije dozvoljeno potpisanim međudržavnim ugovorom sa Rumunijom. Propisano je da nivo vode kod ušća Nere ne sme da padne ispod 70 metara.
Ali, ako je za utehu, dešavalo se više puta da januar i februar budu i obilatiji vodom i da Đerdap daje i dvostruko više struje nego sada. Dešavalo se i da „Đerdap 1" svoj godišnji plan od 5,5 milijardi kilovat-sati ispuni ponekad i sredinom oktobra. Ali, predviđa se da će dotok u ponedeljak opasti na 3150 kubnih metara u sekundi.
Grekulović navodi da se godišnji planovi proizvodnje na „Đerdapu 1" ne prave proizvoljno, već na osnovu stogodišnjeg proseka dunavskog protoka u njegovom đerdapskom sektoru. Zato se i planira godišnja proizvodnja od 5,5 do šest milijardi kilovat-časova struje. Prošle godine, zbog suše, na „Đerdapu 1" proizvedeno je 5,2 milijardi, a ove godine na ovoj elektrani se nadaju proizvodnji od 5,7 milijardi kilovat-sati.
Beograd skuplji od Londona
Prošle godine Moskva je zadržala prvo mesto na listi najskupljih gradova na svetu po troškovima svakodnevnog života. London je na trećem mestu, odmah posle Tokija. U istraživanju je poređeno više od 200 faktora, uključujući cene stanovanja, hrane, prevoza, izlazaka...
Zvuči šokantno, ali gledajući samo troškove za stan, prosečna beogradska četvoročlana porodica, koja živi u šezdesetak kvadrata, mesečno odavno plaća više nego da živi u Moskvi, a nakon serije novogodišnjih poskupljenja, polako prestiže i - London!
To pokazuje uporedno istraživanje koje su "Novosti" sprovele u nekoliko evropskih gradova i najvećim mestima u Srbiji. Upoređivani su samo računi za komunalije, grejanje na gas, električnu energiju, telefon, Internet i kablovsku.
Četvoročlana porodica Maksimović-Smit živi u Londonu skoro dve decenije. Stanuju u šezdesetak kvadrata u opštini Vestminster. Mesečno, u proseku, za navedene račune izdvoje oko 200 evra. Nešto iznad 200 evra četvoročlanu porodicu Spasić, koja u približnoj kvadraturi živi na Voždovcu, mesečno koštaju gas, struja, voda, telefon...
Spasići imaju dvoje male dece, pa nisu u prilici da uštede na komunalijama. U hladnom decembru su za grejanje na gas izdvojili oko 8.500 dinara, struju 4.500, vodu 1.200, telefon 1.500, isto toliko i za Internet. Kada se na to doda ostatak stavki iz Infostana - odnošenje smeća (250 din.), taksa za građevinsko zemljište (130 din.), dimničarske usluge (118), ekološka zaštita (85), hitne intervencije (200), zatim kablovska (609) i TV pretplata (387), dolazimo do cifre od skoro 19.000 dinara.
U Londonu Maksimoviće mesečno struja košta 38 evra, gas 75, voda 18, fiksni telefon 22, a TV pretplata (uključujući i kablovsku) - 14 evra. Internet je besplatan. Takozvana opštinska taksa, koja je slična našem Infostanu, i između ostalog uključuje odnošenje smeća, nadoknadu za vatrogasce i policiju, varira od opštine do opštine i veličine i vrednosti nekretnine. Maksimovići je godišnje plaćaju oko 400 evra, mesečno oko 33 evra.
Većina računa za stan u Londonu plaća se tromesečno, voda na pola godine. Dok je u Srbiji telefoniranje od 1. januara skuplje za 33 odsto, u Britaniji su zbog velike konkurencije telefonskih kompanija cene sve povoljnije. Građanima se nude razni paketi, sa prosečnom pretplatom od 20-30 evra, od kojih svi uključuju besplatan Internet i lokalne pozive, a mnogi nude i besplatne razgovore sa petnaestak zemalja EU.
Godišnja TV pretplata stanovnike Londona košta 165 evra, za televizor u boji. Oni koji imaju crno-beli TV prijemnik plaćaju 44 evra. U ovu cenu uključena je i digitalna kablovska, sa oko tridesetak kanala. Građani Srbije za TV pretplatu godišnje izdvajaju oko 50 evra, a Beograđani za SBB kablovsku oko 80 evra godišnje.
Ako je za utehu, ono po čemu je većina evropskih gradova, uključujući i London, i dalje dosta skuplja od Beograda jesu troškovi iznajmljivanja stanova, cene nekretnina, porezi na imovinu, obavezna osiguranja...
Srbiji ne treba 200 miliona evra!
Opštinsko rukovodstvo Bele Crkve, jedne od najzaostalijih varošica u Srbiji, duže od dve godine nema vremena da razmotri predlog Evgenija Vasiljeviča Mihaljeva, generalnog direktora ruske kompanije „Karavan" iz Kemerova, da na ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav izgradi pristanište vredno 85 miliona evra! Sem toga, planirana je izgradnja i proizvodno-poslovnog kompleksa, a celokupna investicija bi vredela više od 200 miliona evra. Nažalost, u Beloj Crkvi kao da nema zainteresovanih za ovu ideju!??
- Zaista više ne znam šta da kažem, ni vama, ni Rusima iz Kemerova - žali se Vladimir Nikolajevič Kasteljanov, jedan od retkih Rusa zaostalih u Beloj Crkvi, koga je kompanija „Karavan" ovlastila da u njeno ime „mlati praznu slamu" i pokuša da s odgovornima iz opštinskih struktura pronađe zajednički jezik.
- U više navrata sam tražio prijem kod bivših predsednika opština, ali me nisu čak ni saslušali. Aktuelni, poslednji predsednik SO Bela Crkva Vladica Maksimović rekao mi je da ga prethodnici o tome nisu obavestili, a kad sam pokušao da ga lično upoznam s celokupnom pričom, prekinuo me je rekavši da nema vremena!?
Šta je to što nikako ne može da zaokupi pažnju opštinske vrhuške? Jednostavno, reč je o zamisli koja bi mogla da reši ne samo problem nezaposlenosti u ovom kraju već bi i celom području dala jednu novu, potpuno drugačiju privrednu perspektivu.
- Rusi bi na ataru Stare Palanke, selu udaljenom desetak kilometara od centra varoši, na samom ušću kanala u Dunav, izgradili trgovačko i putničko pristanište u koje bi uložili 85 miliona evra - kaže Kasteljanov. - Međutim, to bi bila tek prva faza projekta.
Rukovodstvo AD „Karavan" iz Kemerova, grada u sibirskoj oblasti, planiralo je da ovde izgradi i kompleks s fabrikama, bolnicama, hotelima, jedan veliki proizvodno-poslovni i turistički centar, što bi ceo kraj „podiglo na noge".
Valja znati da mnogo toga povezuje Ruse s ovom varošicom. Bela Crkva je jedina u Evropi između dva rata imala ruske kadetske korpuse, škole koje su obrazovale rusku mladež, devojke i mladiće čije su porodice izbegle pred boljševičkim terorom.
Ovde se i danas može videti ruska crkva, ali i groblje na kojem leži 1.650 ruskih duša, među kojima je 19 generala, senatora, protojereja i drugih pripadnika nekadašnje carske elite. Izgradnja pristaništa je samo jedan od načina da se Rusi zahvale na nekadašnjem gostoprimstvu, ali svakako ne i jedini razlog za ovakvu poslovnu odluku.
Rusi su predložili ugovor o zakupu zemljišta na 99 godina, pri čemu su ostavili prazno polje u kojem bi Belocrkvani sami upisali cenu najma po zakupljenom hektaru. Kasteljanov podseća da su mnoge opštine u Srbiji (Kragujevac, Inđija) građevinsko zemljište nudile džabe samo da bi pokrenule investicioni proces.
Bela Crkva je, međutim, imala priliku da naplati i samu zemlju. Sem toga, Rusi su obavili i druga potrebna istraživanja, dubinu kanala, putne pravce i druge infrastrukturne uslove, a najviše ih je oduševila struktura nezaposlenih na opštinskom birou rada.
Naime, u Beloj Crkvi je najviše nezaposlenih građevinara, rukovaoca mašinama, električara, vozača viljuškara, upravo onog kadra koji bi njima bio najpotrebniji. Reklo bi se da se mnogo toga poklopilo na jednom mestu, ali avaj! Niko nije računao na toliku inferiornost opštinskih vlasti.
Višak opštinara pred otpuštanjem
Ovo je poslednja godina u kojoj će stranke u opštinskim službama moći da zapošljavaju svoje simpatizere, rođake, kumove... Već od sledeće sledi „čistka" u organima lokalne samouprave. Osim što će republička vlada preuzeti kontrolu nad zapošljavanjem, biće usvojen i zakon kojim će se odrediti optimalan broj zaposlenih. To znači da će oko 8.000-10.000 službenika morati da potraži novi posao u narednih pet godina, saznaje „Blic nedelje" u Vladi Srbije.
Ove godine je obezbeđen novac za 1.800 otpremnina po principu dobrovoljnosti. U Vladi Srbije kažu da nisu sigurni da će „ovakvi uslovi i princip dobrovoljnosti biti svih tih pet godina" i savetuju da zaposleni iskoriste šansu.
Trenutno u organima jedinica lokalne samouprave radi oko 22.000 ljudi, a planirano je da se od usvajanja zakona taj broj u naredne četiri godine svede između 12.000 i 14.000 zaposlenih. Jedan od glavnih razloga ovakvog stanja je što stranke najčešće posle izbora vernost svojih pristalica nagrađuju poslom u nekoj od opštinskih službi.
To potvrđuje i Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Rekorder po broju zaposlenih u Srbiji je Leskovac, gde ima 700 službenika, a optimalan broj je dvaput manji. Pozitivan je primer Šapca, koji ima samo 150 službenika.
Reč je o pristojno plaćenom poslu, sa redovnom platom, bez velike odgovornosti, što je za osiromašene gradove u unutrašnjosti Srbije prava premija. Unazad nekoliko godina konstatovano je da ima viška zaposlenih u opštinskim administracijama, ali je malo urađeno da se nešto promeni.
Država ponavlja da je potrebno štedeti, ali se retko oseća prozvanom. Na pitanje zašto se ništa ne radi, Marković kaže da se već nekoliko godina sredstva od priređivanja igara na sreću raspodeljuju za racionalizaciju opštinskih i gradskih uprava.
Na osnovu javnog poziva Ministarstva, lokalne samouprave kandiduju svoje projekte od kojih se neki odnose i na racionalizaciju uprave.
- U pripremi je zakon kojim će se rešiti status zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, a koji će, između ostalog, regulisati i pitanje broja zaposlenih u skladu s evropskim standardima. Ministarstvo je dobilo sredstva koja će u toku ove godine biti utrošena za bolji rad opština - navodi ministar.
Upitan zašto se čeka novi zakon da bi se nešto uradilo, Marković odgovara da se opipljivi rezultati mogu dobiti samo ako se sistemski reši ovo pitanje, a to je moguće jedino kroz zakonske odredbe.
- Čini se da je kriterijum za zapošljavanje bio upravo političke prirode. Zato je važno da zakonom ograničimo broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji bi odgovarao nekim standardima, a to je otprilike 0,1-0,15 odsto u odnosu na broj stanovnika lokalne samouprave. U ovom trenutku, politika zapošljavanja je isključivo nadležnost opština, pa je zato potreban zakon koji bi dao mogućnost Vladi da interveniše - objašnjava Marković.
