Izvor: Politika, 25.Apr.2011, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozajmio košulju i odelo zbog princa Filipa
Srpski fotograf Benjamin Beker, koji živi u Londonu, sanja da posle izložbi u svetskim metropolama na jesen konačno prikaže radove i u Beogradu
Po imenu biste rekli da je iz Engleske, gde sada živi, ili možda iz Nemačke, gde se i jeste rodio, ali ćete u svim katalozima i svetskim galerijama pročitati da je Benjamin Beker beogradski fotograf. Posle vrlo uspešnih izložbi fotografija sa srpskom tematikom i nekoliko prestižnih nagrada, Beker je ovih dana ponovo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbiji da ovekoveči ovdašnje pejzaže i dogovori se o postavci svojih radova na jesen.
– U pregovorima sam da možda u oktobru konačno izlažem fotografije i u Beogradu – kažeBeker čije su fotografije predstavljene ne samo u Londonu, već i u Njujorku, Torontu, Kejptaunu, Pekingu, Parizu i drugim metropolama.
Benjamin Beker je rođen pre 34 godine u Bonu. Sa majkom Beograđankom, ocem nemačko-ukrajinskog porekla i bratom živeo je u Singapuru, Japanu i Hongkongu. U Beogradu je završio studije fotografije. Srbija mu, međutim, nije bila glavno nadahnuće sve dok 2006. nije otišao u glavni grad Britanije na poslediplomski program Kraljevskog umetničkog koledža. Diplomirao je sa izložbom fotografija o srpskim spomenicima sa kojom je postigao ogroman uspeh u svetskim galerijama.
– Na završnoj postavci se pojavio i suprug kraljice Elizabete. Noć pred izložbu su mi javili da sutra dolazi princ Filip i da treba lepo da se obučem. Na brzinu sam morao da pozajmljujem košulju i svečano odelo – kaže uz osmeh naš sagovornik.
I dodela diploma protekla je uz svečanosti, perike i uniforme, a ceremoniju je uveličala i ekscentrična britanska dizajnerka Vivijen Vestvud. Iako su mu kraj studija uveličali kraljičin suprug i prva dama ostrvske mode, Beker kaže da London više nije po meri umetnika, pa razmišlja da se preseli u Berlin.
Pored umetničkih radova, Beker slika i komercijalne fotografije enterijera i eksterijera i predaje studentima fotografije na univerzitetu u Portsmutu. Najpoznatiji je, međutim, zbog tri serije nastale na tlu Srbije. „Mesta moći” nastajala su 2007. i 2008. u tadašnjoj Palati federacije, Titovoj vili „Galeb” u Igalu, Belom dvoru i Plavom vozu. Fotografijama je zabeležio kako su ova zdanja ostala zarobljena u vremenu, sa simbolima vremena koje je prošlo i sa kojima današnja generacija ne zna šta će.
– Ljudi koji u njima rade službovali su tu i pre 30 godina. Oni više nemaju pravi posao, već neke fiktivne uloge i kao da održavaju duh zemlje koja više ne postoji.
Iako ova mesta na prvi pogled deluju moćno, ako malo duže zadržite pogled na Bekerovim fotografijama, osetićete da prostorija za masažu u Titovoj vili propada, zid je prljav a tapete nepromenjene zbog čega se jasno vidi da je svetlije ono mesto na kome je nekad bila slika.
Bez obzira na to da li je reč o spomenicima koji slave kralja i otadžbinu, ili o spomenicima u čast partizana ili delima podignutim devedesetih godina prošlog veka, Beker ih sve smanjuje na istu veličinu, sklanja iz okruženja i postavlja na sivu pozadinu. Spomenici dobijaju istu težinu i pre su obični objekti nego simboli.
– Spomenici su kod nas izgubili svrhu. Ima ih svuda, i u najmanjem selu, ali kao da ništa od njih nismo naučili. Oni poručuju neke velike stvari, ali ih mi ipak ne shvatamo ozbiljno. To su sada samo objekti, deo pejzaža, ljudi pored njih sede, piju kafu i ne pridaju im nikakav simbolički značaj.
I pored toga, Beker ne može da odoli a da ne škljocne kada se nađe u njihovoj blizini. Na njegovim fotografijama spomenici liče na igračke, na simbole odbačenih ideologija i vremena koje je zauvek prošlo.
– Oni su deo istorije. Drago mi je da nisu rušeni kao spomenici u Istočnoj Evropi. Tamo je, istina, gajen kult ličnosti, dok su kod nas građeni apstraktni objekti.
Ostali su još i „Blokovi”, serija iz 2010. koja ovekovečuje sivu socijalističku gradnju vladinih i stambenih zgrada u Novom Beogradu. Soliteri su posle njegove intervencije istrgnuti iz okoline a njihovi spratovi poređani kao lego kockice.
– Bio je to modernistički ideal, mesto na kome je trebalo da bude obezbeđeno sve od biblioteke do rekreacije, ali je to sada samo jedan neostvareni san od koga je ostala jedino spavaonica.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Haos 20. veka
Serija fotografija „Spomenici” iz 2008. pokrila je uspomene na oba svetska i građanske ratove i sve različite ideologije u čiju su slavu dizani.
– Hteo sam da pokažem haos među spomenicima koji oslikava i haos među raznovrsnim ideologijama koje su sve stale u taj jedan, 20. vek u Srbiji.
objavljeno: 25.04.2011
