Izvor: Politika, 25.Jul.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak nacionalizma
Predsednički kandidat Mit Romni na prvoj inostranoj turneji na kojoj predstavlja svoju spoljnopolitičku doktrinu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako još nije formalno ustoličen kao predsednički kandidat, Mit Romni je započeo svoju prvu spoljnopolitičku turneju sa očiglednom ambicijom da pokaže kako će primenjivati američku moć ako postane predsednik.
Odabrao je tri stanice: prisustvovaće otvaranju olimpijade u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londonu i sresti se sa britanskim liderima, potom odlazi kod glavnog bliskoistočnog saveznika Amerike na Bliskom istoku, u Izrael, a put završava u Poljskoj koja je u današnjoj Evropi izuzetak sa svojom stabilnom ekonomijom i finansijama.
Predizborna putovanja predsedničkih kandidata postala su neka vrsta obaveznog rituala, pa se zato Romnijev put poredi sa onim od pre četiri godine Baraka Obame, koji je tada svugde dočekivan kao rok zvezda.
Romni je daleko od toga da bude takva vrsta političkog fenomena i simbol velikih promena kao što je to bio 2008. Obama. Ali njegov put se prati s pažnjom, s obzirom na mogućnost da u novembru ipak dođe do promene čelnika američke izvršne vlasti.
Od Romnija se očekuje da na putu predstavi konture svoje „doktrine”, ako se o tome u ovom momentu uopšte može govoriti.
Spoljna politika je u dosadašnjem toku kampanje bila u drugom planu: republikanski kandidat je predsedniku osporavao kompetentnost na domaćem terenu: u vođenju ekonomije, što će, kako svi očekuju, biti ključno pitanje koje će uticati na opredeljivanje birača.
Spoljna politika i nacionalna bezbednost, koja je njen prateći deo, smatraju se sada jačom stranom Obaminog predsednikovanja.
Uprkos tome, Romni ga napada i na tom frontu, pripisujući mu mlakost u odbrani američkih interesa praktično na svakom žarištu danas u svetu.
Glavna kritika je da se „mnogo izvinjava” i čini previše ustupaka: potcenjuje Rusiju, razmazio je Kinu, ne uspeva da obuzda nuklearne ambicije Irana, uvredio je Izrael, dok Ameriku želi da pretvori u „socijalističku državu evropskog tipa”. „Ja se ne izvinjavam zbog američke moći i ne stidim se veličine ove zemlje”, jedan je od lajtmotiva na Romnijevim mitinzima, što se, zajedno sa nekim drugim izjavama o spoljnoj politici koje je dao, tumači kao nagoveštaj „povratka američkog nacionalizma”.
Romnijeva „doktrina”, u svom središtu ima „agresivnije suprotstavljanje američkim rivalima i veću doslednost u odnosima sa saveznicima”. On je „jastreb” praktično na svim frontovima i umnogome podseća na Ronalda Regana, pobednika u hladnom ratu iz osamdesetih.
On bi da „resetuje” već resetovane odnose sa Rusijom, za koju tvrdi da je i dalje „geopolitički neprijatelj broj jedan”, što je naišlo na čuđenje ne samo uglednih spoljnopolitičkih eksperata, nego i mnogih republikanaca.
Za razliku od Obame pre četiri godine, Romni ne svraća u Avganistan, ali se njegov stav prema tom ratu takođe razlikuje od Obaminog. On je dosad odbijao da podrži rok za američko povlačenje iz tog rata (kraj 2014), smatrajući da to zavisi od toga kako komandanti procenjuju situaciju na terenu.
„Mi ne bi trebalo da pregovaramo sa talibanima, već bi trebalo da ih porazimo”, izjavio je u vreme kada je američka diplomatija uspostavljala kontakte sa pubunjenicima u Kataru, što bi, prema ocenama analitičara, podrazumevalo da se u Avganistanu ostane na neodređeno vreme. „Ako ponovo izaberete Baraka Obamu, Iran će imati nuklearno oružje, ako izaberete mene, Iran ga neće dobiti”, izjavio je drugom prilikom, ne obrazlažući kako to misli da postigne.
Naravno, Romnijeva „doktrina” je još u nacrtu, ali je očigledno da je u velikom kontrastu sa proračunatim i realističnim pristupom diplomatiji Baraka Obame, koju, prema istraživanju javnog mnjenja iz maja ove godine, podržava 48 odsto Amerikanaca, dok 46 odsto misli da ona nije u redu.
Romni svakako govori ono što Amerikanci žele da čuju – da Amerika uvek treba da predvodi i da je ona zemlja sa posebnom misijom u svetu. Za razliku od mnogih koji tvrde da je američka moć u opadanju, on najavljuje „još jedno američko stoleće”.
Da li je to kampanjska „poezija” koju će, u slučaju useljenja u Belu kuću, zameniti „proza” realnosti, ostaje da se vidi.
Milan Mišić
objavljeno: 26.07.2012.
