Izvor: Politika, 26.Maj.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Dragutin Topić
Poslednji samuraj
Vest da je Dragutin Topić s preskočenih 228 santimetara ostvario B olimpijsku normu i da će učestvovati na Igrama u Londonu ovog leta, dobila je planetarnu dimenziju. Jer, istorija modernog sporta, a ne samo atletike, ne pamti takav primer. Neko ko je u martu napunio 41 godinu nadmetaće se u jednoj od najtežih skakačkih disciplina i s momcima koji biološki mogu da mu budu sinovi. Kuriozitet je utoliko veći, što će Topiću ovo biti šesta Olimpijada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barselona 1992, Atlanta 1996, Sidnej 2000, Atina 2004, Peking 2008, London 2012... U skoku uvis to nikom nije pošlo za rukom. Ma, nije daleko ni taj Brazil 2016...
Nikad niko nije toliko trajao u svetskom vrhu, nikad niko u očima nije imao takav šampionski sjaj. Topić je zadivio svet još 1990. godine, kada je u Plovdivu osvojio titulu svetskog juniorskog prvaka i na listi rekordera skinuo najboljeg u ovoj disciplini svih vremena, Kubanca Sotomajora. Tih 237 santimetara do danas su san mladih skakača, a ovih Londona i istorije vrednih 228, svedočanstvo i svetskog rekorda za veterane, kojima, zvanično, po godinama i pripada.
Tri nedelje posle Plovdiva, osvojio je zlato na Evropskom prvenstvu u Splitu, gde je u penziju poslao svetska imena „kraljice”, Trenharta, Megenburga, Mateija i Sjeberga. Izvadio je zamišljenu katanu iz korica, „isekao” lestvicu i postao dostojan mača svog junaka iz istorije i literature Mijamotoa Musašija, čija je dela gutao i koja su ga nadahnjivala da dosegne visine. Tri godine kasnije, preskočio je santimetar više – 238, i tu zastao...
Na takmičenjima širom sveta naredne dve decenije bio je neuporediva atrakcija, miljenik publike koja ga ja aplauzima bodrila pred svaki skok. Postao je i evropski prvak u dvorani, uvek favorit, ali često i gubitnik. Najteže trenutke u karijeri doživeo je posle 2001. godine kada je zbog pozitivnog nalaza na nedozvoljena sredstva pauzirao dve godine. Po sopstvenom kazivanju, dugo se tražio i našao tek kada je spoznao Gospoda i osetio na ličnom primeru da su čuda moguća ukoliko čovek sačuva dušu.
Do novog sportskog čuda došao je kao od šale, baveći se atletikom kao hobijem koji skupo košta. Nije se takmičio u 2010, godinu dana kasnije je samo jednom izašao na skakalište i sa 224 santimetra postao svetski rekorder za veterane. Vežbao je kad je bio raspoložen, onako uzgred, uz treniranje supruge Biljane, državne rekorderke u troskoku, pripremajući je za njene druge Igre.
„Navikao sam da narušavam logiku, pa sam i ovog puta uz Božju pomoć učinio ono što se kosi sa teorijom. Svuda piše da se brzina i eksplozivnost gube godinama, a to su dve važne odlike skoka uvis. Mislim da ovo dugo, mnogo dugo niko neće ponoviti” – objasnio je Topić kako je stigao do Londona.
A, taj put, jasno je video još davno, čitajući Musašijevo delo „Pet prstenova”.
„Neka vam je iskrenost temelj, vodite se ispravnim umom, imajte jasno i ispravno razumevanje i razmišljajte sveobuhvatno. Shodno tome, prazninu ćete načiniti putem, i videti put kao prazninu...”
Mirko Stojaković
objavljeno: 27.05.2012
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
