Izvor: Politika, 07.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeci globalne finansijske krize
Poplava rizičnih kredita na američkom tržištu stanogradnje, pohlepa međunarodnih finansijera i odluka BNP Paribas avgusta 2007. godine da zabravi filijale na Volstritu – prekretnice su tekućeg berzanskog košmara
Unezverene štediše od Londona do Soluna i Buenos Ajresa pokušavaju da se domognu svojih uloga iz kompromitovanih banaka zvučnih imena. Nesložni ministri finansija „briselske familije” razmatraju da li da svim štedišama širom EU ubuduće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << garantuju privatne uloge i do koje eventualno visine. U međuvremenu, Rusija nudi Islandu spasilački kredit težak četiri milijarde dolara za izbavljenje ostrvskih banaka iz kreditne krize. Istovremeno, centralne banke Australije i Japana nemilice krešu baznu kamatnu stopu ne bi li oživele posustali privredni rast.
Širom sveta sve su opipljivije razorne posledice najveće finansijske krize u SAD od Drugog svetskog rata, već sada teške preko 2.000 milijardi dolara, prenosi „Volstrit džornal”.
Gde je kraj sadašnje krize finansijskog tržišta razvijenog sveta, to izgleda ne znaju ni vodeći svetski eksperti. Početak tekuće krize i datum njene erupcije, sa druge strane, poznati su.
Poplava rizičnih hipotekarnih kredita na američkom tržištu stanogradnje krajem 20. veka – u temelju je današnje globalne finansijske krize. Mnogobrojne finansijske institucije širom sveta uključile su se početkom milenijuma u složenu kupoprodaju lepo upakovanih rizičnih američkih hipotekarnih kredita, računajući na veliki ponuđeni profit. U periodu 2004–2006. godine politička i finansijska elita zapadnog sveta nije se mnogo obazirala na signale da su nekretnine u SAD precenjene i da broj Amerikanaca koji ne otplaćuje rate stambenih kredita raste zabrinjavajućom brzinom.
Januara 2007. godine novopostavljeni američki državni sekretar za finansije Henri Polson (autor najnovijeg spasilačkog fonda teškog 700 milijardi dolara) poverio se Kongresu SAD. „Jedno od prijatnih iznenađenja na koje sam naišao ulazeći u vladu jeste spoznaja o današnjoj američkoj ekonomiji”, izrekao je tada Polson na zadovoljstvo domaćih i stranih investitora.
Februara 2007. godine guverner centralne banke SAD Bendžamin Bernanke je naglasio Budžetskoj komisiji američkog Senata da „američki sektor stanogradnje izaziva određenu brigu, ali da nije od značajnijeg uticaja na kretanja finansijskog tržišta i ukupne privrede SAD”. U julu 2007. godine Bernanke se u Kongresu „korigovao” procenom da šteta od gubitaka na tržištu hipotekarnih kredita neće preći 100 milijardi dolara.
Uprkos zvučnim procenama Polsona i Bernankea, na Volstritu je 9. avgusta 2007. godine zavladala prava panika kada je francuska banka BNP Paribas obustavila rad tri svoje američke filijale zaglibljene na hipotekarnom tržištu SAD, zbog uverenja pariske centrale da su nelikvidne! Istog dana munjevito je reagovala evropska centralna banka. Predosećajući lavinu nevolja zbog neuobičajenog poteza BNP Paribasa na Volstritu, evropska centralna banka je umesto da otpočne redovni 35 dana dugi godišnji remont operacija odlučila da upumpa 95 milijardi evra na finansijsko tržište evrozone! Nakon toga, centralna banka SAD krenula je da zasipa Volstrit milijardama dolara, ne bi li zaustavila rušenje poverenja investitora u temelje američkog finansijskog i privrednog poslovanja.
Potonji dramatični skok cena hrane, nafte i zlata na svetskom tržištu, oštra plima nepoverenja na globalnom kreditnom tržištu, bankroti, oseka pomoći „trećem svetu” i neizvesnost... traju i danas.
T. Vujić
[objavljeno: 08/10/2008]
