Izvor: B92, 26.Avg.2012, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedite depresiju - knjigom
Filozof i esejist Alen de Boton (Alain de Botton) idejni je začetnik terapije lečenja čitanjem beletristike, koju promoviše u svojoj londonskoj firmi The School of Life.
Ideja iza biblioterapije, navodnog leka za depresiju i anksioznost koji je predstavio De Boton, leži u čitanju prikladne literature koju književnik promoviše i praktikuje preko svoje organizacije The School of Life smeštene u Londonu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
The School of Life zapošljava vlasnike knjižara, doktore i umetnike obožavatelje književnosti koji preporučuju čitaocima knjige na osnovu prethodnih razgovora s njima o njihovim životima, brigama i istoriji čitanja.
To i nije najnoviji proces budući da su još u antičkoj Grčkoj biblioteke opisivane kao "mesta za lečenje duše", a u Drugom svjetskom ratu osoblje bolnica imalo je uputstva da ranjenim vojnicima čita tokom oporavka.
Ipak, The School of Life prva je organizacija koja naplaćuje svoje literarne preporuke. Na blogu kompanije mogu se pročitati pitanja i saveti aktivnih biblioterapeuta.
U nedavnom postu student umetnosti pita kako da se lakše nosi s kreativnom blokadom i nemogućnošću da stvori originalno delo. Biblioterapeutkinja i slikarka Ela Berthaund prepisala mu je terapiju romanima "Velika očekivanja" Čarlsa Dikensa, "Džek Mags" Pitera Kerija i "Beseda ptica" Farida el-Din Atara. Umetnica u intervjuu na sajtu The Browser objašnjava svoj rad bliblioterapeuta:
"Kao lek rado preporučujem eskapističku fikciju. Ako se neko oseća obeshrabreno, možda želi da pročita knjigu koja će ga odvesti na sasvim drugo mesto, poput romana Džili Kuper ili Dika Frensisa, kako bi se izvukao iz trenutnog raspoloženja". Slikarka kaže da neprestano čita, pa čak i dok obavlja druge poslove nastoji da sluša audioknjige kako bi se što bolje edukovala. Smatra da je terapija čitanjem podjednako uspešna kao i psihoterapija.
"Kad čitate fikciju, zapravo preuzimate deo ličnosti autora i njegovih likova. Automatski živite drugi život kroz knjigu. Nastanjujući psihu druge osobe iz korena ste izmenjeni. Možda je to kratkoročni uticaj, ali živeći taj drugi život, barem na kratko, možete izmeniti sopstvenu ličnost."
Bilblioterapeuti u The School of Life susretali su se s raznim pitanjima. Bilo da je reč o izgubljenosti adolescenata i traženju smisla i vlastitog identiteta u procesu odrastanja, o štreberskom romantičaru u potrazi za onom pravom ili sredovečnoj ženi zaglavljenoj u dosadi konzervativnog braka, možete računati na to da će savetnici naći knjigu koja će uticati na promenu perspektive i percepcije.
Uostalom, svakom agilnijem čitaocu poznato je ushićenje koje doživi prilikom identifikacije u opisu doživljaja nekog svog (uglavnom nejedinstvenog) problema u kvalitetnoj literaturi.
Time se vodio i Alen de Boton, pisac bestselera "Uteha filozofije", "Arhitektura sreće", "Ogledi o ljubavi", "Statusna zebnja", "Seks, šoping i roman" i "Umeće putovanja".
Autor je zahvaljujući eseju "Kako vam Prust može promeniti život", knjizi koja spaja fikciju, filozofiju i samopomoć, stekao mnoštvo poklonika širom sveta. Izjavio je da mu akademska zajednica nikad neće oprostiti što je Prusta učinio dostupnim, ali lično smatra da književnost mora da ima veći uticaj od divljenja dela uske i stručne kritike.
"Ideja da je kultura doslovno utočište u kome možemo da pronađemo odgovore neobično je zanemarena", objašnjava idejni začetnik biblioterapije i dodaje da je "kultura postala aktivnost koju ljudi obično praktikuju kao gosti, ponekad navrate u prolazu nedeljom".
Teško je proceniti može li određena literatura, bez dodatne stručne pomoći, samostalno ukloniti nečiju depresiju, ali dokazano je da pozitivno mišljenje svakako pomaže.
U magazinu Psychology Today tvrde: "Jedna od najsnažnijih akcija u borbi protiv depresije je vaše razumevanje koliko ključan može biti kvalitet razmišljanja u očuvanju ili čak intenziviranju depresije - tako da je najbrži put prema promeni načina na koji se osećate zapravo promena načina na koji razmišljate.
Negativni sadržaji često dolaze iz nekog uzvišenog mesta, pa tako osobama koje pate od depresije deluju sirovije i iskrenije od njihovih osećaja ili raspoloženja".
Ako promena sadržaja misli pomaže u umanjivanju depresije, zašto knjige ne bi bile deo tog procesa?
Foto: FreeDigitalPhotos.net
