Izvor: Večernje novosti, 30.Nov.2013, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pirot: Kopirali Vembli

PEDANTNI hroničari su pribeležili da su kuće u pirotskom kraju, počele da se kreče tek nakon oslobođenja od Turaka, krajem 19. veka. Ta činjenica međutim, nimalo nije smetala ovdašnjim neimarima, koji su šest-sedam decenija kasnije, uspešno kopirali englesku stanogradnju, tačnije izgradnju savremnenih industrijskih naselja, kakva postoje u londonskom kvartu Vembliju, poznatijem po istoimenom stadionu.Tako je već početkom šezdesetih prošlog veka, na desnoj obali Nišave, u Tijabarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << delu grada, na zemljištu koje je obilovalo trskom i barama, niklo jedno od najlepših naselja u ondašnjoj SFRJ. Reč je o starom Tigrovom naselju, koje su posle kopirali u mnogim industrijskim centrima i većim gradovima tadašnje države. Racionalnost Engleza uspešno je primenjena i na jugu Srbije 1964. godine, kada je za vrlo kratko vreme i sa neuporedivo manjim troškovima, podignuto 880 stanova za "Tigrove" radnike. Borivoje Kostić jedan od istraživača ovog kraja, navodi malo poznate detalje, koji nisu znani ni mnogim stanarima pirotskog Vemblija, naročito mlađim generacijama.- Jedan od projektanata starog Tigrovog naselja bio je arhitekta Dragoljub Aleksić, a u posao su bili uključeni i tadašnji direktor pirotske gumare Radmilo Marinković. Ideja da se kopira engleska stanogradnja rodila se posle jedne posete ovdašnjih poslovnih ljudi Londonu.I STAN I KUĆA ŽITELjI starog Tigrovog naselja, koje je podignuto za radnike istoimene firme, zdušno tvrde da žive u najlepšem delu grada i da je moguće i na malom prostoru organizovati život. - Ovo je neka vrsta kombinacije stana i klasične kuće. Ima dovoljno prostora i mira, a za one koji uživaju u baštenskim radovima takođe se mislilo - kaže Suzana Radosavljević.Glavni projekat je uradio poznati beogradski i jugoslovenski arhitekta Mihajlo Mitrović. Posle silnih problema sa odvodnjavanjem čitavog kraja, odlučili su da umesto velikih zgrada podignu kuće u nizovima, koje će imati zajedničke zidove, čime je cena izgradnje prepolovljena - kaže Kostić.Prema njegovim rečima, "Tigrovci" su tada formirali stambenu zadrugu, sami proizvodili punu ciglu i kreč i sami radili, što je takođe uticalo na cenu. Za razliku od ostalih naselja koja su tada nicala po rubnim delovima grada, koja su obilovala tesnim sokacima i uličicama "na lakat", ovde su projektovane široke ulice sa trotoarima, a svaka kuća je imala prednji i zadnji izlaz, odnosno ulaz, ali i leje sa cvećem. Umesto klasičnih betonskih ili metalnih ograda, podignuta je živica, tako da su ideje Engleza u potpunosti zaživele. To je bio neviđen novitet za ono vreme - navodi Kostić, koji dodaje da su tadašnji neimari imali puno problema sa lokalnim vlastima oko papirologije i raznih dozvola.

Nastavak na Večernje novosti...