Izvor: RTS, 02.Jul.2015, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pepela ima za gradnju auto-puta "do Londona"

Ministarka građevine Zorana Mihajlović rekla je da će od sutra u Srbiji pepelom iz termoenergetskih objekata moći da se grade auto-putevi, aerodromske piste i železnička infrastruktura. Ističe da već imamo 200 miliona tona pepela na deponijama, kojim može da se izgradi na primer auto-put od Beograda do Londona, dug 2.000 kilometara.
Mihajlovićeva je, tokom obilaska TENT-a B u Obrenovcu, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se nalazi deponija pepela, rekla novinarima da sutra stupa na snagu uredba o korišćenju pepela u putogradnji i infrastrukturi i dodala da će prva deonica na kojoj će biti isprobana upotreba pepela biti na Koridoru 11, kod Mislođina, nedaleko od Obrenovca, u dužini od 200 metara.

"Na Koridoru 11 gradnja jednog kilometra auto-puta u proseku košta sedam miliona evra, a korišćenjem pepela će biti ostvarene uštede od 1,4 do 1,8 miliona evra po kilometru", naglasila je Mihajlovićeva.
Istakla je da se u Srbiji trenutno gradi oko 240 kilometara auto-puta na Koridorima 10 i 11 i izrazila očekivanje da će se pepeo koristiti kao materijal.
"Ako konzorcijum domaćih preduzeća dobije na tenderu posao izgradnje osam kilometara auto-puta na Koridoru 11 na deonici Srpska Kuća – Levosoje na jugu Srbije, nadam se da će koristiti pepeo", rekla je ministarka.
Ona je rekla da će se pepeo EPS-a, čija je ukupna vrednost milijardu evra, ustupati besplatno za državne projekte, dok će u ostalim slučajevima morati da se plati.
Mihajlovićeva je naglasila da ne postoji nijedan razlog da se pepeo u Srbiji ne koristi za gradnju, s obzirom na to da se više od 50 godina koristi u Evropi i svetu.
"To je resurs koji moramo da koristimo, neke zemlje imaju naftu, neke gas, a mi smo bogati letećim pepelom, koji možemo da iskoristimo", rekla je potpredsednica Vlade, dodajući da pepeo u Srbiji trenutno zauzima 1.400 hektara plodne zemlje.
Mihajlovićeva je rekla da treba što pre da počemo da koristimo pepeo jer ćemo tako smanjiti troškove životne sredine, budući da EPS trenutno za deponovanje pepela izdvaja 50 miliona evra godišnje.
Kako je rekla, upotrebom pepela povećaćemo broj kilometara koji možemo da izgradimo i smanjićemo upotrebu neobnovljivih materijala, kao što su šljunak, kamen i pesak.
Mihajlovićeva je dodala da pepeo treba da koristimo što pre i zato što će EPS od 2017. godine imati dodatnu obavezu za životnu sredinu, odnosno dodatna plaćanja zbog uskladištenog pepela.
Već ove godine pepeo za gradnju Koridora
Vršila dužnosti direktora "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak izrazio je očekivanje da će već ove godine početi da se koristi pepeo za gradnju Koridora 11 na deonicama Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig, kao i da će prva deonica kod Mislođina biti probna, nakon čega će biti ispitana.

Dodao je da će se pepeo koristiti u narednom periodu i za gradnju Koridora 11 od Beograda do Obrenovca.
Drobnjak je objasnio da leteći pepeo mora da se stabilizuje vodom da ga ne bi raznosio vetar, kao i da će se u njega dodavati cement i neki aditivi, a u putogradnji će se koristiti kao nasip koji se sad pravi od peska.
"Putevi Srbije", prema njegovim rečima, već sarađuju sa Geomehaničkim institutom iz Češke i Građevinskim fakultetom u Beogradu na tom polju.
Zamenik direktora TENT-a Milan Petković rekao je da je inicijativa za korišćenje pepela postojala još pre oko deset godina, ali da se do sada na tome nije ništa uradilo i da pepeo trenutno pravi ekološke probleme i da se za njegovo skladištenje izdvajaju velika sredstva.
Istakao je da u TENT-u B su uskladištena 52 miliona tona pepela, a na TENT A 80 miliona tona, kao i da se ukupno u postrojenjima TENT-a dnevno proizvodi između 10.000 i 12.000 tona.
Uredbom o primeni pepela u građevinarstvu bliže se propisuju uslovi za korišćenje pepela kao građevinskog materijala i u Srbiji budući da takva praksa u zemljama EU i SAD postoji više od 50 godina.
Na deponijama u Srbiji trenutno ima oko 200 miliona tona pepela, tržišne vrednosti oko milijardu evra.
Upotrebom pepela iz termoelektrana i drugih termoenergetskih objekata mogu se ostvariti uštede od 30 od 80 odsto u izgradnji puteva u poređenju sa korišćenjem standardnih građevinskih materijala. U Srbiji se godišnje proizvede 6,5 miliona tona pepela.

Nastavak na RTS...

B92: "Neko ima naftu, a mi leteći pepeo"