Izvor: Politika, 26.Jan.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije za Čajkovskog
Londonski kamerni ansambl, vodeći u svetu, Academy St. Martin in the Fields nastupio u sali Kolarčeve zadužbine, solista na violini Žanin Jansen (Holandija)
Žanin Jansen je solista i istovremeno koncertmajstor jednog od najčuvenijih svetskih kamernih ansambala, londonskog Academy St. Martin in the Fields, vrhunskih muzičara koji više od pedeset godina demonstriraju najveće standarde u svome domenu. Udružujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskustvo svojih članova sa neverovatnom snagom izraza mlade solistkinje Žanin Jansen, ansambl stalno osvežava potencijale.
Na beogradskom koncertu u prepunoj sali Kolarčeve zadužbine slušali smo popularni program Mocarta i Čajkovskog izuzev početne kompozicije bugarske autorke Dobrinke Tabakove (1980) pod nazivom „Tako različiti putevi”. Delo je građeno u minimalističkom duhu i repetitivnoj tehnici, u nekoliko lukova koji su odvajali delove kompozicije na više, u osnovi, sličnih atmosfera. Poznajemo mnogo bolja dela istog stilskog prosedea, a posebno zadovoljstvo bilo bi čuti na ovom koncertu neko naše delo, tim pre što je ansambl svojevremeno poručio kompoziciju od Isidore Žebeljan i ima na repertoaru više njenih dela.
Sve ostalo na programu bila su često slušana i prisutna dela na koncertnom podijumu, nekoliko Mocartovih, počev od Violinskog koncerta u Ge duru KV 216, preko sastavljena dva komada, Adađo za violinu i orkestar E dur KV 261 i Rondo za violinu i orkestar Ce dur KV 373, izvedena u nizu i bez pauze, do krune večeri, izuzetne i veoma popularne Serenade u Ce duru op. 48 P. I. Čajkovskog čije je izvođenje izazvalo ovacije publike.
Žanin Jansen poseduje nekoliko danas retkih osobina kod mladih virtuoza na violini, najpre mekani ton svakako podstaknut vrhunskim instrumentom na kome svira (Stradivari iz 1727) i koji skoro da podrazumeva finoću i lakoću bez ijedne grubosti. Kada u Mocartovom Violinskom koncertu upadnu tek poneki duvački instrumenti, posebno horne, taj upad se učini grub za istančana pijana solistkinje. Koliko god ansambl solistkinju pratio u dah i u komu ritmičke pulsacije, ipak je to bio onaj „drugi” i sekundarni element koji je solistkinji pružao potpunu podršku, ali i priliku da se u potpunosti istakne. Divni predeli lirike u drugom stavu Koncerta i u Adađu KV 261 publici su omogućili potpuno predavanje muzici u uživanje u lepoti violinskog zvuka.
Serenada Čajkovskog, koju takoreći svi kamerni ansambli u svetu i kod nas imaju na repertoaru, upravo je mogla da prikaže sve sjajne domete ansambla iskazane po grupama i unutar njih: fascinantna (samo) tri violončela koji zvuče kao ceo orkestar, masivne i tople viole i virtuozne violine predvođene Žanin Jansen koja podbada, podstiče i boji sve ono što mislimo da imaju samo slovenski orkestri kad izvode slovenske kompozitore, raspevanost ruskih tema, brio picikata, „podzemni huk” drugih, paralelnih tema, tugu, melanholiju i egzaltiranu radost. Ali, sve to sjajni ansambl Academy St. Martin in the Fields tumači kao svoju, prisnu i blisku muziku.
Branka Radović
[objavljeno: 27/01/2010]
