Izvor: B92, 20.Okt.2010, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštre mere štednje u Britaniji
London -- Britanska koaliciona vlada, koja je na vlasti od maja, objavila u parlamentu detalje najvećeg smanjenja javne potrošnje u zemlji u proteklih nekoliko decenija.
Vlada u Londonu planira smanjenje javne potrošnje od 130 milijardi dolara (oko 95 milijardi evra) u sledeće četiri godine - što će imati za posledicu smanjenje budžeta mnogih državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << službi za četvrtinu.
Prosveta, socijalna zaštita, saobraćaj i policija će biti među službama pogođenim vladinim merama štednje, a ministar finansija Džordž Ozborn je najavio gašenje skoro pola miliona radnih mesta.
Vlada kaže da su drastične mere štednje sada od suštinske važnosti za smanjenje budžetskog deficita, dok kritičari vladinih mera kažu da je prebrzo posegnula za tako radikalnim merama štednje.
Iznošenje detalja najavljene štednje
Vlada tvrdi da je štednja neophodna da bi inflacija i kamatne stope ostale niske, dok opozicioni laburisti i sindikati upozoravaju da naglo kresanje potrošnje zemlju može da gurne u novu recesiju.
Ekonomski stručnjaci su podeljeni. Nil Obrajen, iz instituta Polisi ekščejndž, naglašava da je zemlja prezadužena i da mora da štedi:
"Imamo najveći budžetski deficit od Drugog svetskog rata. U poređenju sa 2008., znači za samo dve godine, udvostručili smo nacionalni dug, tako da danas svaka britanska porodica u proseku duguje stotinu hiljada funti. Vlada danas pozajmljuje čak četvrtinu novca koji troši. Zemlja je u teškoj fiskalnoj krizi."
Kriza jeste teška i štednja je neophodna, ali prevelika brzina je opasna, smatra profesor ekonomije Ričard Portis:
"Naravno da moramo da smanjimo deficit, jer je tako velika zaduženost na duži rok neodrživa. Pitanje je samo za koliko i koliko brzo. Posebno me brine brzina, jer verujem da je opasnost da ponovo potonemo u recesiju velika. Pitam se, kao što se mnogi pitaju - šta će zameniti vladinu potrošnju, ko će nadomestiti tražnju u slučaju otpuštanja velikog broja ljudi?"
Argumenti s obe strane
Karl Emerson iz Instituta za fiskalne studije ima razumevanja za argumente i jedne i druge strane:
"Argument u prilog brze akcije jeste da obavljanjem posla stičete kredibilitet, pa tako oni koji Britaniji pozajmljuju novac znaju da im vlada neće svako malo kucati na vrata tražeći još, pa će i kamatne stope na te kredite biti niske. Argument protiv glasi da kresanje budžetskih troškova u trenutku kada je privreda slaba nije dobra ideja. Pošto se tražnja ne može stimulisati niskim kamatnim stopama, jer su one ionako na najnižem mogućem nivou, bolje je doložiti štednju dok privreda ne ojača."
Vlada se očigledno priklonila prvoj opciji, dok su opozicioni laburisti snažno zagovarali ovu drugu. Politički urednik Fajnenšel tajmsa Džordž Parker smatra da se premijer Dejvid Kameron kocka na veliki ulog:
"Kameron je praktično založio budućnost svoje stranke i cele koalicije. Ako se pokaže da je bio u pravu, ako se na kraju njegovog četvorogodišnjeg mandata ispostavi da je Britanija pravednija i bogatija zemlja, smeši mu se nova izborna pobeda. Ali ako kresanje budžetskih izdataka vrati Britaniju u recesiju, laburisti bi mogli, posle kratke pauze, da se vrate na vlast."
Ankete pokazuju da su građani svesni da se problem budžetskog deficita mora rešavati, ali strahuju da će teret biti prevelik i da neće biti ravnomerno raspoređen.
