Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostali smo isti, ali nas drugačije vide
Rukometaš Ivan Nikčević naglašava da se naš tim ne plaši nikoga i smatra da „grupa smrti” u Londonu ima i svoje prednosti. – Danas u Kanjiži s Mađarima (18 č)
Mnogi naši olimpijci koji se spremaju za put u London ističu da bi tamo najviše voleli da se slikaju s najbržim čovekom na planeti Juseinom Boltom. Jedan od retkih koji bi možda mogao i da ga „uhvati” jeste rukometaš Ivan Nikčević, čija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brzina i spretnost su mnogo doprineli da se osvoji srebrna medalja na Evropskom prvenstvu u Beogradu protekle zime.
Od generacije koja je vratila veru u naš rukomet s pravom se očekuje mnogo, pa Nikčevića pitamo, pre svega, koliko ga je evropsko srebro promenilo kao igrača?
– Nije me promenilo uopšte – odgovara igrač koji posle sedam sezona u Španiji nastavlja karijeru u Poljskoj, pošto je prešao iz Valjadolida u Vislu iz Plocka, tim sedmostrukog državnog prvaka. – I pre Evropskog prvenstva imao sam isti odnos prema treningu i reprezentaciji, uvek sam davao maksimum. Promenilo se samo to što nas javnost drugačije gleda i očigledno je da smo zaslužili poštovanje. Ljudi nas prepoznaju, to prija, to je san svakog sportiste, da i van kruga ljudi kojima si okružen svakog dana dobiješ priznanje. Ali, mi smo ostali isti.
Uoči svakog velikog takmičenja igračima svane kad tegove i trčanje zamene uigravanje i utakmice, pa se rukometaši raduju današnjem meču s Mađarima (18 č) u Kanjiži, prvom od četiri kontrolna do Londona. Mađarska je, inače, jedan od naših rivala u „grupi smrti” na olimpijskom turniru, uz Španiju, Hrvatsku, Dansku i Južnu Koreju.
– Ne plašimo se nikoga. Za mene nije hendikep što smo u toj grupi, jer smo pokazali da igramo ozbiljan rukomet. Ako odigramo dobro možemo da olakšamo sebi put do četvrtfinala, pa i do polufinala. Prve dve utakmice, protiv Španije i Hrvatske, mogu da donesu mnogo – kaže jedno od najboljih krila u Evropi Nikčević (rođen 11. februara 1981. u Nikšiću) koji je u prethodnoj sezoni Prvenstva Španije postigao 135 golova na 28 utakmica.
Reč koju naši rukometaši najčešće upotrebljavaju kad treba da objasne svoje dobre igre jeste – energija. Nikčević je jadan od onih koji na terenu izgleda kao „živa vatra”, pa ga pitamo odakle mu tolika srčanost.
– Tako su me roditelji vaspitali, da dajem sve od sebe u svemu što radim, da ne bih imao za čim da žalim. Kad tako postupam, onda mogu sebe da pogledam u ogledalu i da prihvatim svaki rezultat, jer znam da sam učinio sve što sam mogao na terenu.
Na pitanje – ima li neko brži od njega u reprezentaciji – kaže da ne zna jer još nisu bila takva testiranja, a o najboljem vremenu na sto metara…
– Dok sam bio mlađi merili smo vreme, ali iskreno, ne mogu da se setim svog najboljeg rezultata. Znam samo da je to bilo blizu sprinterskih vremena.
Kao učesnik Mediteranskih igara ima predstavu o tome šta ga čeka u Londonu:
– Pretpostavljam da je olimpijsko selo nalik mediteranskom, samo pedeset puta veće.
A o tome kako igrači provode veče uoči velikih utakmica – kakve će biti sve u Londonu – objašnjava:
– Sve zavisi od dana, od utakmice… Nekad ostanemo zajedno, družimo se, igramo karte, pričamo o tome šta nas čeka. Uvek se nađe nešto što nam olakša ili odagna teške misli. Momci i stručni štab uvek nađu način da nas opuste kad vide da nam je dosadno ili da je atmosfera malo napeta. Znaćemo da se opustimo i u Londonu.
A. Miletić
objavljeno: 14.07.2012
