Izvor: S media, 02.Avg.2010, 23:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslobodila Ejupa Ganića!
Predsednica Helsinškog odbora tvrdila na sudu u Londonu da bi suđenje Ganiću u Beogradu bilo politički motivisano i da ne bi bilo fer.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko optužila je Beograd za politički progon člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića. Biserko je, praktično, „oslobodila" Ganića jer je pred sudom u Londonu svedočila da Ganić u Beogradu ne bi imao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << fer i pravedno suđenje. S druge strane, iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije demantuju argumente Sonje Biserko i kažu da u Srbiji nema političkih suđenja.
Sonja Biserko kaže za Preš da i dalje misli ono što je rekla na sudu u Londonu, „da suđenje Ganiću ne bi bilo pravedno i da bi bilo politički motivisano"!
Ganić tuži Srbiju i Englesku?!
Ejup Ganić je rekao da razmišlja o mogućnosti da tuži Srbiju i Englesku.
- „Dobrovoljačka" je izmišljen problem. Oko Sarajeva je poginulo 5.000 srpskih vojnika, a Srbija se vezala za tih šest vojnika koji su poginuli u Dobrovoljačkoj. Srbija nema sređeno sudstvo i tužilaštvo, ali Srbija drži ključ mira na Balkanu. Srbija traži identitet, nema ga, i to je problem. Srbija je problem Balkana i ona mora unutar sebe da nađe identitet, jer srpski narod ima mnogo toga na šta može da bude ponosan - rekao je Ganić.
- Beograd je Londonu dostavio lažni dokument na osnovu kojeg je želeo da dokaže da su Bošnjaci, a ne JNA, izazvali rat u BiH. Zapravo, Tužilaštvo za ratne zločine je tvrdilo da je napad na kolonu izvršen posle sporazuma o povlačenju JNA, što nije tačno. Sporazum o povlačenju potpisan je 4. maja 1992, a napad na kolonu se desio dan ranije - tvrdi Biserko.
„JNA kriva za rat"
Ona kao jedan od razloga što je svedočila u korist Ganića navodi i suđenje Iliji Jurišiću, koji je u septembru prošle godine pravosnažno osuđen na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu JNA u Tuzli 1992. godine, kada je ubijen najmanje 51 vojnik, a isto toliko ranjeno.
- Tokom tog suđenja svedoci odbrane nisu mogli da se pojave u sudnici jer su se plašili za svoju bezbednost. Ali, Beograd je napravio ključnu grešku kada je ponudio da Srbija odustane od zahteva za ekstradiciju Ganića ukoliko BiH prizna Rezoluciju o Srebrenici koju je donela Skupština Srbije - priča Biserko, koja na pitanje kako je postala svedok u procesu Ganiću kaže da ju je „pozvala odbrana", ali da ne zna na čiji konkretno predlog.
Vekarić: Nije tačno
S druge strane, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kaže da nije tačno da bi suđenje Ganiću u Beogradu bilo politički motivisano, i dodaje:
- Prvo, nije tačno to što Biserko priča oko datuma. Mi smo sudu u Londonu dostavili odluku od 27. aprila 1992. godine o mirnom povlačenju JNA, koju su potpisali predsedništvo BiH i JNA. Što se tiče Jurišića, Tužilaštvo nije u poziciji da komentariše pravosnažne presude, a kada je reč o toj navodnoj pogodbi, i sami znate da je Ministarstva pravde Srbije dostavilo dopis sudu u Londonu da ne postoje nikakvi politički dogovori u vezi sa predmetom Ganić.
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić rekao je juče da oni vode istragu o slučaju „Dobrovoljačka".
- Istraga je otvorena 2006. i još nije završena. O licima koja su osumnjičena za ovaj predmet Tužilaštvo ne izlazi u javnost. Javnosti je poznato jedino ime Ejupa Ganića, zbog njegovog privođenja u Londonu na osnovu zahteva Srbije - rekao je Grubešić.
S. VOJINOVIĆ
