Izvor: Politika, 01.Sep.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od tragedije na Mlavi do trijumfa na Temzi
Skok u reku u Petrovcu je od Željka Dimitrijevića u 19. godini napravio invalida, a Paraolimpijske igre u britanskoj prestonici šampiona, koji ulazi u istoriju našeg sporta
Od našeg specijalnog izveštača
London –Prvu zlatnu medalju na paraolimpijskim igrama pod zastavaom Srbije osvojio je prekjuče Željko Dimitrijević, rođen 4. januara 1971. u Petrovcu na Mlavi. Prepun >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Olimpijski stadionu u Londonu pozdravio je šampiona i svetskog rekordera u bacanju čunja (26,88 m).
Dok se svirala naša himna pobednika je ispunio ponos. Eto, učinio je najviše što čovek može da uradi za svoju otadžbinu – zahvaljujući njemu njegova zemlja je prva na svetu!
Taj trenutak je dugačak kao večnost, jer se pamti celog života, a ujedno i kratak kao što je kratko sve ono što je lepo. Kroz glavu se roje misli, nadiru slike i sve to munjevito prolazi.
Željko Dimitrijević je voleo fudbal, kao i većina dece kod nas. Igrao je i maštao da će mu aplaudirati hiljade ljudi. Ali...
– U 19. godini sam doživeo nesreću. Skočio sam u Mlavu i – postao invalid! – otkrio je svoju tragediju Dimitrijević.
Za tren oka se život promenio iz temelja. Šta promenio?! Bio je to slom, beznađe, očaj... Na bezbroj želja, sve lepšu od lepše, momak koji je tek zakoračio u punoletstvo više nije imao pravo ni da pomisli. Zamenila ih je samo jedna: šza sad? Kako živeti u svetu koji je, za ovakve kakav je on sada, tiran tiraninu? Kako živeti u svetu koji je skrojen za onakve kakav je on bio do malopre?
– Bilo je strašno. Bilo mi je teško. Nisam znao šta će mi takav život, – priseća se Dimitrijević najcrnjeg trenutka u svom životu. – Ali, mora se dalje.
I sport je pomogao. Fudbalski snovi su zauzvek ostali snovi, a počeo je da se bavi onim čime je mogao – bacanjem čunja.
Živi u Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu. Tamo i trenira.
– U Domu imamo bacalište, koje je napravljeno u vreme kada je predsednik Udruženja stanara doma bio Draženko Mitrović, – ispričao je Dimitrijević. – On je osnovao i Atletski klub Pogledi. Postižemo odlične rezultate. U rangiranju beogradskih klubova bili smo drugi, iza Košarkaškog kluba Partizan.
Dimitrijević je do pre dve godine učestvovao samo na domaćim takmičenjima. A onda se osmelio da se oproba i na međunarodnoj sceni.
– Dve godine trenira dva puta dnevno. I taj rad je morao da se isplati, – kaže Vlastimir Golubović, koji i sam zna kakve su muke sportista s invaliditetom, jer je i sam propatio zbog vratnog pršljena.
Zlatna paraolimpijska medalja je najviše što sportisti kojima je sudbina postavila dodatne teškoće mogu da ostvare. Ona sija kao i olimpijska.
Zato je to najveći mogući podsticaj za Draženka Dimitrijevića. I ne samo za njega, nego i za one koji su morali da završe jedan život i da počnu drugu – neuporedivo teži, ali su zato njihovi podvizi i mnogo veći.
----------------------------------------------
Borislava Perić-Ranković za zlato
Naša stonoteniserka u polufinalu pobedila Džang (Kina) s 3:2 (6:11, 13:11, 3:11, 11:7, 11:7), a danas, u finalu, protiv još jedne Kineskinje Džou
Srbija je obezbedila i drugu medalju na XIV paraolimpijskim igrama u Londonu. Zasluge za to pripadaju Borislavi Perić-Ranković, koja je u polufinalu savladala Kineskinju Džang Mijao s 3:2 (6:11, 13:11, 3:11, 11:7, 11:7).
Prvi set nije obećavao ništa dobro, a u vrlo napetom drugom setu naša igračica je izjednačila na razliku. U narednom setu joj, međutim, ništa nije išlo od ruke, pa je Džang lako dobila taj deo igre s 11:3. Na sreću, Borislav Perić-Ranković nije od onih koji se lako predaju. Kada je bilo najteže, kad je bilo biti ili ne biti, ona je igrala kao pravi šampion. Oba poslednja seta je dobila s 11:7 i zasluženo ušla u finale, gde joj danas predstoji susret s još jednom Kineskinjom – Džou.
– Presrećna sam! – kazala je posle polufinala Borislava Perić-Ranković. – Obezbedila sam medalju, a sada ću dati sve od sebe da to bude najsjajnija.
Njoj je ovo druga medalja na paraolimpijskim igrama. U Pekingu je osvojila srebrnu, a ovog puta ima priliku da postigne najviše što se može – da bude pobednik paraolilimpijskih igara.
----------------------------------------------
Strelci daleko od finala
Od tri naša strelca juče nijedan nije ušao u finale. Svetski rekorder i svetski prvak Dragan Ristić je bio tek 19, a jedno mesto ispred njega je zauzeo Siniša Vidić, obojica sa po 598. Konkurendija je bila toliko velika da svih 600 krugova nije bilo dovoljno Dancu Andersenu i Australijancu Marku da se plasiraju u finale među osmoro najboljih mešovitoj konkurenciji u gađanju iz vazdušne puške na 10 m. Pobedio je Ukrajinac Kovaljčuk sa 706,4, drugi je bio Francuz Volc sa 705,9, a treći Britanac Bevis takođe sa 705,9, koji je je ostao bez srebra, jer je u dopunskom gađanju pogodio 10,4, za jednu desetinku nepreciznije.
----------------------------------------------
Draženko Mitrović osmi u bacanju kugle
Naš stegonoša na svečanom otvaranju ovih Paraolimpijskih igara Draženko Mitrović zauzeto je osmo mesto u bacanju kugle s 9,15 m. On je najavio da će ovu disciplinu žrtvovati, jer smatra da su mu veći izgledi u bacanju diska. Tu se nada da bi srebru iz Pekinga mogao da doda i medalju iz Londona. Paraolimpijski pobednik u bacanju kulge je Iranac Bageri s 11,63 m.
----------------------------------------------
Danas baca koplje jedan od naših aduta – Tanja Dragić
Na Paraolimpijskim igrama u Londonu danas će bacati koplje (11 č po našem vremenu) Tanja Dragić, jedan od naših najvećih aduta za medalju. Ona očekuje najviši plasman, ali, razume se, u sportu ništa ne može da se garantuje.
Strelci Dragan Ristić i Siniša Vidić imaće danas priliku za popravni.
Ivan Cvetković
objavljeno: 02.09.2012.
