Izvor: Politika, 27.Nov.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od bogatih pravi još bogatije
Katarina Stefanović, direktor za strategiju i razvoj londonske Lojd banke,bavi se pripremanjem „alata” s kojim će imućnima omogućiti da svoj imetak još više uvećaju
Može li se od bogatog čoveka napraviti još bogatiji? Može. Još kako, kaže veoma uverljivo za „Politiku” dr Katarina Stefanović, direktor za strategiju i razvoj londonske Lojd banke, koja se isključivo bavi takozvanim privatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bankarstvom. Mi bismo rekli uči, a Katarina Stefanović kaže, savetuje imućne kako da postanu još imućniji. Mi nemamo takvu banku, niti se kod nas o tome mnogo zna, pa je o tome održala veoma zapaženo predavanje na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Pitamo našu sagovornicu – po kojim je to merilima neko imućan i kako ga savetuju da bude još bogatiji?
Svaka banka, kaže, ima neka merila za ocenu da li je neko imućan. Generalno svaki čovek koji ima milion dolara za investiranje – smatra se imućnim klijentom. Reč je o parama koje ne služe za život, izdržavanje i nisu uložene u penzioni fond. Za neke banke imućni su ljudi koji imaju više od sto miliona dolara. Valja, međutim, imati u vidu činjenicu, naglašava, da milion dolara u Indiji i Monte Karlu nisu ista stvar, ali suština nije u samoj sumi, već u onome šta s njom činiti – da se uveća ili bar sačuva od poreznika i krize.
Takvim ljudima ne prostiru se crveni tepisi na ulazu u Lojd banku. Diskrecija i čuvanje identiteta klijenta gotovo su zagarantovani, ali na banci je, kaže Katarina Stefanović, da pomno proveri s kim ima posla. Ne samo o poreklu novca, bogatstva, već ko je, šta je, odakle je, čime sve raspolaže, s kim živi... Sve do detalja.
I kada takav klijent konačno stigne do svog ličnog, privatnog bankara, on od njega očekuje, ali i dobija savete. U četiri oka. Ne samo gde će da uloži novac (akcije, obveznice, nekretnine, zlato, dijamanti, umetničke slike, brodovi, avioni...), već i gde će i kako da živi, gde će mu se, recimo, školovati deca... pa i to kako da se ne ogreši o državu, ali i da ga poreznici ne „oderu”.
U Engleskoj je, ističe Katarina Stefanović, svaki godišnji prihod veći od 150.000 funti oporezovan sa 50 odsto. Stopa je progresivna tako da sa sve većom sumom raste i porez. Ogromni su, takođe, i porezi na nasledstvo. Zadatak privatnog bankara je da takve klijente posavetuje kako da sačuvaju i uvećaju svoj imetak. Zato je, kaže, veoma teško doći do privatnog bankara, jer su to ljudi koji bezmalo vode kroz život i biznis bogate ljude i njihove porodice. Njihovo znanje i veština moraju da obuhvate sve ono što radi, recimo, jedna obična banka.
Sve počiva na bezrezervnom poverenju. Obostranom. Ono se ne postiže lako i brzo. U proseku upoznavanje bankara i klijenta, do neke pune saradnje s visokim stepenom poverenja, traje u proseku oko šest godina. Kriza je dosta toga dovela u sumnju, ali život, ipak, teče dalje, jer iskustvo pokazuje da savetovan klijent postiže pet puta veći profit nego onaj koji se uzda u svoj osećaj za biznis.
Odgovoran posao, primećujemo, verovatno i unosan, ali šta se dogodi kada bankar negde pogreši, da rđav savet klijentu i on pretrpi štetu, pitamo našu sagovornicu?
Banka je, naglašava, uvek dužna da klijentima predoči svaki, pa i najmanji rizik. Ali, ako, ipak, što je izuzetno retko, bankar negde pogreši, iako se svaka odluka donosi uz obostranu saglasnost s klijentom, greška se plaća. Procedure su strašne. Ima, međutim, rizika, kao što je to recimo bilo 2008, kada je došlo do sloma berze, zbog kojih banka ne može biti odgovorna. Viša sila. Ali, zato će iskusan bankar uvek gledati da klijentu ponudi najširu moguću lepezu ulaganja i time do krajnjih granica smanjiti rizike od visokih gubitaka. Po onoj poslovici – nikada se sva jaja ne drže u jednoj korpi.
Pitamo sagovornicu, ima li među njenim klijentima naših ljudi, a ona kaže da je to vrhunska tajna i da mnogi klijenti upravo zbog bezbednosti ne uzimaju čak ni kartice privatne banke, već neke druge, jer im je cilj da sačuvaju svoju privatnost.
----------------------------------------------------------------------
Ko je Katarina Stefanović?
Kao i u svim pričama sa srećnim krajem o našoj deci u svetu i Katarina je krenula iz Beograda, 12. beogradska gimnazija. Odlazi u Njudžersi u razmenu mladih i tamo maturira kao đak generacije. Htela je da studira kod kuće, ali kod nas je (1992.) počelo da se puca i uvedene su nam sankcije. Opet u Ameriku gde je imala stipendiju. Završava menadžment i marketing. Posle uspešno okončanih studija dolazi opet u Beograd i jedno vreme radi u „Delta holdingu”. Na postdiplomske studije ide u Filadelfiju na čuvenu Vorton poslovnu školu gde usavršava marketing i strategiju elektronskog trgovanja. Odatle kreće uspon – „Dilojt konsalting”, zatim „Dži Pi Morgan”, pa „Siti grupa”, sve u Americi, a potom prelazi u Englesku u čuvenu „Barkliz grupu”. Trenutno je u Lojd banci, koja nema nikakve veze sa istoimenom osiguravajućom kućom. Udata je za Italijana. Ima sina Alesandra – Stefana od četiri i po godine i za sada ne planira da se vrati u Beograd.
Slobodan Kostić
objavljeno: 27.11.2012.
