Izvor: Politika, 15.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Londona ka Riju
Ispratismo Olimpijske igre! Za dve i po nedelje toliko smo se zbližili s njima da nam je svima, verovatno, kao da smo se rastali s nekim najrođenijim koga nećemo videti nekoliko godina.
Ove Igre će, pre svega, biti zapamćene po tome što je London postao prvi grad koji je tri puta bio njihov domaćin. Prvi put je u toj ulozi bio 1908, a drugi put 1948.
London je sticajem okolnosti bio domaćin 1908. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U vreme Olimpijskih igara 1904. u Sent Luisu, tada bogu iz leđa, Međunarodni olimpijski komitet je zasedao u britanskoj prestonici od 20. do 22. juna i odredio Rim za domaćina Igara 1908.
Iako su to podržavali i papa, i kralj, i gradonačelnik Večnog grada, Italija ih je – otkazala. Predsednik njene vlade Đoliti, koji je ionako smatrao da pare mogu bolje da se utroše, iskoristio je što je 1906. proradio vulkan Vezuv da ih otkaže uz obrazloženje da je pomoć postradalom Napulju preča.
Te godine, na Olimpijskim međuigrama u Atini, Britansko olimpijsko udruženje je, uz aminovanje kralja Edvarda VII, prihvatilo da London uskoči umesto Rima. S obzirom na kratak rok rešenje je nađeno da one budu deo Britansko-francuske komercijalne izložbe, čija je direkcija prihvatila da sagradi stadion „Beograd” (Vajt siti) sa 66.000 mesta. Razume se, ne za džabe, nego za 75 odsto prihoda od ulaznica.
Uoči samog početka ponestalo je para, pa je u pomoć pritekla i – francuska vlada. Igre su 1908. počele 27. aprila, a završile se 31. oktobra.
Svečano otvaranje je bilo tek 13. jula na novosagrađenom stadionu. Tada su prvi put nošene državne zastave.
Oko toga je nastao zaplet. Domaćin je umesto američke i švedske zastave istakao kinesku i japansku, pa je američki stegonoša odbio da podizanjem barjaka SAD pozdravi engleskog kralja u svečanoj loži.
Uvređeni Edvard VII zbog toga nije hteo da 28. jula dodeljuje medalje onima koji su ih tog meseca zaslužili. Umesto njega to su uradile kraljica i dve vojvotkinje.
Svečanog zatvaranja Igara 1908. nije bilo. Na dan zatvaranja Birtansko-francuske izložbe preostali učesnici Igara su se okupili na banketu u jednom londonskom restoranu.
Druge put je London trebalo da bude domaćin olimpijskih igara 1944. Na izborima u junu 1939. najozbiljniji protivnik mu je bio – Rim. Posle dva i po meseca je počeo Drugi svetski rat, pa zbog njega nije bilo Igara ni 1940. (domaćin je trebalo da bude Tokio, pa Helsinki), a ni 1944. Kada je svetom ponovo zavladao mir MOK je 1946. jednostavno odlučio da Londonu pruži priliku koju mu je rad oduzeo i odredio ga za domaćina 1948.
London je tada ušao u istoriju kao prvi domaćin posle Drugog svetskog rata. Međutim, iz današnjeg ugla dogodilo se na njima nešto mnogo značajnije – prvi put ih je prenosila televizija.
Igrama u Riju (5-21. avgust 2016) takođe je obezbeđeno mesto u istoriji – biće prve u Južnoj Americi. On je na zasedanju MOK-a, 2. oktobra 2009, u Kopenhagenu u trećem, poslednjem krugu, pobedio Madrid sa 66:32, iako je u prvom krugu španska prestonica dobila više glasova od njega (28:46). Olimpijske igre kod sebe su tada želeli još i Tokio i Čikago.
A kako se tehnologija razvija ko zna kakva nas čuda očekuju korz četiri godine. Dok su trajale HHH olimpijske igre savremenog doba imali smo utisak da smo u Londonu ili da je London kod nas. Koliko li će tek da nam bude blizak Rio 2016!
Ivan Cvetković
objavljeno: 16.08.2012.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
