Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Nov.2009, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi predsednik EU - Rompau ili Bler?
LONDON - Londonski Fajnenšl tajms (FT) piše i da je još neizvesno ko će zauzeti dve nove visoke funkcije u EU, iako su samo dva dana ostala do samita na kojem lideri 27 zemalja unije o tome treba da se dogovore.
Samit se održava u četvrtak i na njemu treba da bude odlučeno ko će biti predsednik EU a ko njen visoki predstavnik za spoljnu politiku.
Glavni kandidat za predsednika je, kako piše Fajnenšl tajms, aktuelni premijer Belgije Herman van Rompau, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali on još uvek ne uživa podršku svih zemalja članica.
"Problem je što za njega skoro niko nije čuo", rekao je listu britanski diplomata, koji se i dalje nada bi u poslednjem trenutku za predsednika unije ipak mogao da bude imenovan Toni Bler.
Najozbiljniji kandidat za visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku je bivši italijanski premijer i ministar inostranih poslova Masimo D'Alema.
No ni on za sada ne uživa jedinstvenu podršku zemalja članica. Nekim vladama se ne dopada činjenica da je u prošlosti bio komunista.
Uprkos svim tim podelama, Švedjani koji predsedavaju Unijom, rešeni su da, do početka samita u četvrtak uveče, obezbede konsenzus, dodaje Fajnenšl tajms.
Koga nazvati kada hoćemo "Evropu"?
Predsednik EU - funkcija koja je stvorena Lisabonskim sporazumom, ključnim dokumentom o reformi evropskih institucija koji stupa na snagu 1. decembra - biće najviši zvaničnik u strukturi 27 zemalja u kojoj živi 500 miliona ljudi.
On ili ona će predsedavati Savetom EU, koji okuplja šefove država ili vlada, ima zakonodavne i budžetske nadležnosti zajedno s Evropskim parlamentom i glavno je telo za osmišljavanje politike Unije.
Savetom EU do sada je, po principu rotacije, predsedavala svaka država članica po šest meseci.
Uloga predsednika evropskog bloka nije do kraja precizirana Lisabonskim sporazumom, pošto pojedine zemlje očigledno ne žele da se olako odreknu svog suvereniteta. Ali, kako se najavljuje, njegov glavni zadatak biće da izgradi "jedinstvo i konsenzus" u Savetu EU.
Predsednik će, svakih šest meseci, održavati dva sastanka Saveta, a može da sazove i vanredne samite ako to prilike nalažu. Predsednik će predstavljati EU u odnosima sa zemljama izvan Unije u pitanjima spoljne i bezbednosne politike, a u koordinaciji s šefom diplomatije EU.
Ako bi, slikovito govoreći, predsednik SAD Barak Obama ili kineski predsednik Hu Đintao želeli da se "obrate Evropi", predsednik Unije biće "prvi čiji će telefon okrenuti".
Predsednik se bira na dvoipogodišnji mandat i ista osoba može imati najviše dva uzastopna mandata . Lider EU ne može u isto vreme da obavlja funkcije u svojoj državi. Pretpostavlja se da će plata tog najvišeg zvaničnika Unije iznositi otprilike koliko i zarada predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza - 266.000 evra godišnje.
Lideri EU se biraju u tandemu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, odnosno šef diplomatije Unije, bira se na pet godina i istovremeno je potpredsednik Evropske komisije.
U njegovoj nadležnosti je diplomatski servis EU - Evropski spoljni akcioni servis (EEAS) - koji se stvara na osnovu Lisabonskog sporazuma. Taj servis će imati kancelarije širom sveta koje će tesno sarađivati s diplomatskim misijama svake zemlje članice Unije.
Lideri EU su zaduženi za oblikovanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike među zemljama članicama, a visoki predstavnik ima zadatak da uspešno primeni tu politiku u svetu.
Lisabonski sporazum donosi okvirne smernice kojih bi EU trebalo da se ubuduće drži u spoljnoj i bezbednosnoj politici (koju tek treba jasno da definiše Savet Unije).
To su "očuvanje mira, sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti", "podsticanje integracije svih zemalja u svetsku ekonomiju i kroz postepeno ukidanje ograničenja u međunarodnoj trgovini", kao i "pružanje pomoći narodima, zemljama i regionima suočenim s prirodnim nepogodama i onim izazvanim ljudskim faktorom".
Predsednik i visoki predstavnik biraju se u tandemu pošto zemlje EU očigledno žele da održe političku ravnotežu u podeli vodećih funkcija.
Ako za predsednika bude izabran neko iz partija desnog centra, šef diplomatije EU bi trebalo da bude sa levog centra i obrnuto. Težiće se, koliko je to mogućno, da se napravi i balans između velikih i malih država, severa i juga kontinenta, istočne i zapadne Evrope.
Prema pisanju medija u zapadnoj Evropi, favorit za mesto predsednika EU je belgijski premijer Herman Van Rompej. U igri su i premijer Luksemburga Žan Klod Junker, holandski premijer Jan Peter Balkanende i bivši britanski premijer Toni Bler.
Kao kandidati za šefa "evropske " diplomatije najčešće se pominju britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i bivši italijanski premijer Masimo D'Alema.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
