Izvor: Press, 09.Dec.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti oporavka ekonomije ako banke ne pomognu privredi
Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza, koja je nedavno u Londonu proglašena za najbolju u Srbiji, kaže u intervjuu za Press da su bankarski i realni sektor kao spojeni sudovi.
Prema njenoj oceni, sada je vrlo važno da otpočne oporavak domaće ekonomije, a to nije moguće ako bankarski sektor nema razumevanja za probleme privrede.- Nije suština da klijentu još više, kroz blokade računa i prodaju imovine, dodatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << pravite probleme. Pre mislim da treba uvažiti situaciju svakog od njih, što podrazumeva i konkretne razgovore i dogovore u skladu sa finansijskim mogućnostima klijenta - ističe Draginja Đurić.
Šta bi to konkretno značilo. Na kakav dogovor mislite?
- U bankama postoje službe koje reaguju kod svake neizmirene obaveze, bilo da je kašnjenje 15 ili 90 dana. Mogu da kažem da su naši klijenti prilično revnosni u vraćanju svojih kredita. S druge strane, oni koji ih ne vraćaju uredno, često imaju sasvim logično opravdanje za to, s obzirom na tešku ekonomsku situaciju koja pogađa i preduzeća i građane. Naša banka je spremna, i to nam je sada primarni zadatak, da tu bude od pomoći. Jer, mora se pronaći neko rešenje da se izmire preuzete obaveze na način koji uvažava trenutne mogućnosti klijenta. Imajući u vidu dugoročnu saradnju, ja sam uvek za krajnje prijateljski pristup u odnosima sa klijentima.
Da li taj dogovor podrazumeva produženje roka za vraćanje kredita?
- Da, naravno, i to je jedna od mogućnosti. Suština je da morate potpuno otvoreno da razgovarate sa svakim partnerom i tamo gde imate prostora, zajedno pronađete izlaz.
Svi se žale na visoke kamate. Možemo li da očekujemo bar malo smanjenje?
- Nerealno je očekivati da u Srbiji kamate budu kao u drugim zemljama u okruženju, gde je inflacija jedan ili dva odsto i gde je kurs stabilan. Morate porediti sve ekonomske parametre u zemlji, a ne izvući samo kamatnu stopu. U takvim uslovima subvencionisani krediti su bili velika pomoć privrednicima. Privrednici su ipak dobijali, zahvaljujući tim subvencijama, kredite sa nižom kamatnom stopom. Uglavnom su to bili krediti za likvidnost, dok je malo bilo investicionih. Verujem da će se i tu situacija poboljšati.
Kakav će biti poslovni rezultat Inteze u 2010. U kom delu je bilo najteže zadržati lidersku poziciju u Srbiji?
- Tri godine zaredom Banka Inteza je vodeća u zemlji i nije lako zadržati se na vrhu. Do koje mere smo uspeli u tome najbolje govori podatak da smo samo u ovoj godini ostvarili rast plasmana od 27 odsto. Jednu četvrtinu svih subvencionisanih kredita plasirala je ova banka, čime smo značajno doprineli makroekonomskoj stabilnosti u zemlji. Što se tiče depozita, ostvaren je rast od 14 odsto. Ukupni plasmani privredi i stanovništvu dostigli su 2,5 milijardi evra.
Šta su ključni planovi za 2011. godinu?
- Finansiranje izvozne privrede, veća ulaganja u poljoprivredu i infrastrukturne projekte na nivou cele zemlje. Prostora ima i za podršku projektima malih i srednjih preduzeća. U delu poslovanja sa stanovništvom ostajemo usmereni na razvoj različitih oblika štednje, a šansu vidimo i u kreditiranju građana pri kupovini jeftinih stanova iz Vladinog programa.
Gde vidite potencijalnu opasnost?
- Očekujemo da će kašnjenje firmi u otplati kredita i dalje biti ključni problem, iako u manjoj meri nego što je to slučaj u čitavom regionu. Trend porasta docnje u otplati kredita kod stanovništva može biti ublažen kao rezultat odmrzavanja plata i penzija, ali neznatno jer se očekuje pogoršanje na tržištu rada. Ipak, verujem da srpska privreda kreće u pravcu oporavka, koji je naša banka spremna da podrži.
Pogledaj vesti o: Banca Intesa
