Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka na udaru evroskeptika
Uprkos stavu Londona o smanjenju rashoda Unije, britanski naučnici podržali peticiju protiv smanjenje budžeta EU za naučna istraživanja
Od našeg specijalnog izveštača
Hajdelberg – U Evropskoj uniji se iz dana u dan zaoštrava borba između Evropske komisije, država članica EU, Evropskog parlamenta i brojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zainteresovanih grupa o tome da li će iznos budžeta EU za period 2014–2020. biti u odnosu na prethodni smanjen, zamrznut ili povećan bar za dva odsto, kolika je godišnja inflacija.
Evropska komisija odbila je predlog Kipra, predsedavajućeg EU, da budžet bude smanjen za 50 milijardi evra od predviđene 1.033 milijarde rashoda koje je predložila Komisija.
Iako budžetska kasa čini samo oko dva odsto ukupnih nacionalnih budžeta država članica, pojedine države kao što je Velika Britanija insistiraju na budžetskom rezu od čak 200 milijardi, dok pojedine članice kao što je Nemačka žele da budžet EU iznosi jedan odsto BDP država članica, što bi podrazumevalo budžetsko smanjenje od 130 milijardi evra u odnosu na predlog EK.
U oštroj borbi, Kipar svojim predlogom zapravo želi da se „uštine” budžet na rashodima predviđenim za podsticanje privrednog rasta i zapošljavanja kao i na pomoći najsiromašnijim regionima, Švedska insistira na uštedama od oko 150 milijardi, i to pre svega u davanju subvencija za poljoprivrednike, čemu se oštro protivi Francuska, dok Holandija zasad zna da želi uštedu od oko 100 milijardi evra, ali nije precizirala koje budžetske stavke bi skresala.
U iščekivanju rasprave na sastanku ministara evropskih poslova 20. novembra i na posebnom samitu EU 22–23. novembra, zasad su među najzabrinutijima za ishod ove oštre borbe – naučnici.
Sudeći po kiparskom predlogu, od mogućih rezova najugroženiji su Erazmus program za razmenu studenata u EU, kao i brojni naučni programi kao što su GMES koji razvija evropske kapacitete za posmatranje Zemlje, ITER koji se bavi istraživanjem nuklearne fuzije, i satelitski program „Galileo”.
Kako bi podsetili lidere EU da upravo nauka i naučna dostignuća mogu da pomognu EU da izađe iz aktuelne ekonomske krize, 44 evropska nobelovca i šest dobitnika Fildsove medalja za matematiku poslali su čelnicima Unije otvoreno pismo u kojem apeluju da se ne smanjuje budžet EU za nauku i istraživanja.
U koordinaciji Inicijative za nauku u Evropi, sa sedištem u Hajdelbergu, zasad je peticiju podržalo više od 103.000 naučnika iz cele Evrope.
Prema rečima Volfganga Epenšvandtnera, izvršnog koordinatora Inicijative, ukoliko dođe do budžetskih rezova za nauku to će smanjiti privlačnost Evrope i tako će „zbog jedne ili dve godine uštede, cela generacija istraživača otići da radi negde drugde”.
„Jedan od naših glavnih argumenata jeste da Evropa ne može da reši krizu stvarima iz prošlosti, već je potrebno nešto novo i zbog toga je presudan značaj naučnih istraživanja”, kaže u razgovoru za „Politiku” Epenšvandtner, dodajući da su upravo institucije smeštene u Hajdelbergu, kao što je Evropska laboratorija za molekularnu biologiju, dokaz evropskih organizacija čiji je cilj da naučnim dostignućima olakšaju svakodnevni život ali i industrijski razvoj.
Iako je evroskeptični London među najglasnijima za smanjenje budžeta Unije, oko deset odsto potpisnika peticije protiv budžetskih rezova za nauku – njih više od 10.000 – upravo su naučnici iz Britanije.
„Smanjenje budžeta za nauku bilo bi veoma loš potez za naučnike u Velikoj Britaniji, jer upravo ova zemlja najviše profitira od davanja EU za nauku”, kaže Epenšvandtner.
Nemački ministar nauke je u članku za „Frankfurter algemajne cajtung” podržao peticiju naučnika i rekao da će se Berlin zalagati da se ne smanjuje budžetska stavka predviđena za nauku.
Naučnici pretpostavljaju da će među potencijalnim gubitnicima od budžetskih rezova biti programi koji su tek počeli ili nisu još toliko etablirani, ali podsećaju političare na rezultate brojnih istraživanja o tome kolika je korist za ekonomiju od ulaganja u naučna istraživanja.
U zavisnosti od korišćenje metodologije istraživanja, ekonomisti su došli do zaključka da se na svaki uloženi evro u istraživanja dobija od tri do deset evra koristi za ekonomiju.
Nenad Radičević
objavljeno: 02.11.2012.
