Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na kraju „bronza” zlatnog sjaja
Iako su u London došli ne krijući da priželjkuju prvo mesto, posle dramatičnog meča sa Crnogorcima i divovske borbe, srpski vaterpolisti su nastavili neverovatnu seriju osvojivši 16. odličje u nizu na 17. velikom takmičenju
London – Srbija je došla u London ne krijući da priželjkuje „zlato”, a Crnogorci po medalju. Srbi su prvo mesto izgubili u polufinalu, dok su naši susedi ostali u igri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za željeno odličje.
Malo je onih koji bi u ovakvoj situaciji stavili novac na Filipovića i drugove. Istrošeni, umorni, razočarani protiv spremnih, motivisanih i raspoloženih rivala. To se sve znalo pre meča za treće mesto i bilo je jedino pitanje hoće li naš tim pronaći način da se motiviše za iskušenje koje je predstojalo.
Da su se dogodili produžeci pitanje je, zbog prethodnog pristrasnog suđena, u kom trenutku bi i rezervni golman Gojko Pijetlović morao u bazen kao igrač, jer smo ostali bez Udovičića, Aleksića, Rađena, D. Pijetlovića, Gocića, bez obojice trenera... Nikad nije bilo tako. Ali, Soro i odbrana su sve izdržali i posle fantastičnog povratka od 8:11, ogromni minus smo serijom 4:0 za pet minuta pretvorili u pobedu i „bronzu”. Zlatnu „bronzu”.
O Kaputiju (Italija) i Stavridisu (Grčka) bi moglo da se piše danima, jer ono što su ova dvojica u belom demonstrirali nema veze za sportom, idejom olimpizma, poštenjem . Ali, vaterpolisti su bili jači od svih i nastavili su neverovatnu seriju osvojivši za Srbiju 16. medalju na 17. velikom takmičenju. Nikada srpski vaterpolisti nisu imali toliko problema kao ovog leta. Kao da su sve moguće povrede urotile protiv selektora Dejana Udovičića. Van takmičarskog pogona bili su Soro, Rađen, Mandić, D. Pijetlović, P. Filipović i dva puta Vanja Udovičić koji od početka juna do 29.jula nije odigrao ni jedan meč. Teško je u takvoj situaciji bilo odraditi prave pripreme.
– Moraćemo da se uigravamo kroz nadmetanje u grupi – pričao je uoči Londona Dejan Udovičić.
Ispalo je drugačije. Srbija je dominirala u grupi, a onda pala. Zašto, pokazaće analize. Protiv Australije dve četvrtine kao i Italije tokom cele utakmice nisu bile kako treba, pa je želja da se odigra finale ostala samo san. Za „bronzu” se probudila neka neverovatna snaga, istrajnost i vera u sebe kada smo već tražili reči kojima bi opisali to nekad odvratno četvrto mesto. Srećom, ostali smo kao i crnogorski selektor Ranko Perović bez teksta.
Osvojena „bronza” je rezultat dugogodišnjeg rada. I šteta je što ovaj tim nije imao mogućnost da odmeri snage u finalu sa Hrvatskom. Rezultat bi bio neizvestan, poslastica zagarantovana, a pitanje je da li bi Ratko Rudić imao razloga da se šepuri kao što to sada čini sa pravom, posle svoje četvrte a hrvatske prve olimpijske zlatne medalje.
O pojedincima će svoju reč reći struka na svojim sastancima. Sa strane gledano Prlainović i Filipović su odigrali sjajan turnir, Nikić nikad bolji, Udovičić je velikom energijom u pravi čas ostavljao iza sebe pauzu zbog povrede i igrao kapitenski. Ni jednom igraču nema šta da se zameri na volji, htenju, borbenosti.
Dejan Udovičić je u septembru 2009. rekao da ima tim koji će igrati u finalu Olimpijskih igara u Londonu. Rekao je to hrabro iako je znao da mnogi neće verovati u sastav koji je trebalo da zameni Vujasinovića, Šapića, Šefika, Pekovića, Ćirića,Savića, ranije odsutnog Ikodinovića. Da je neko tada ponudio olimpijsku „bronzu” retko bi je neko iz vaterpolo organizacije odbio.
Udovičićeve reči su zbog jednog meča sa Italijom ostale bez overe. Ali rad i rezultati od 2009. do danas jasno pokazuju da je bio optimista sa pokrićem. Samo u tom periodu osvežena srpska ekipa je osvojila „zlato” i „srebro” na svetskim prvenstvima, „zlato”, „srebro” i „bronzu” na evropskim šampionatima, „zlato” na FINA kupu, dva „zlata” i „bronzu” u Svetskoj ligi, kao i „zlato” na mediteranskim igrama. Bilans za kapu dole. Novi igrači su se afirmisali, Udovičić, Prlainović, Filipović, Soro, Dušan Pijetlović postali najbolji u svojim kategorijama, Nikić, Rađen, Gocić, Aleksić, G. Pijetlović, Mitrović, igrači koje bi htela svaka ekipa kao glavne adute u svojim planovima.
Ciklus je završen. Posle zasluženog odmora, bekstva iz olimpijskog i svakog drugog stresa, Dejan Udovičić će sa saradnicima krenuti u akciu Rio 2016. To nije tako daleko kao što se misli.
U isto vreme organizacija će morati da nastavi da se bori za još bolji status vaterpola, najtrofejnijeg srpskog sporta. Bazena je sve više, nedostaju stručnjaci, jaki klubovi, pa i veća baza. Medalje ne mogu sve da pokriju, ali bar mogu probleme da učine lakšim.
Ne treba zaboraviti šta će se dogoditi sa pitanjem klupske budućnosti Udovičića, Nikića, Rađena, zatim šta će biti sa igračima Pro Reka Prlainovićem, Pijetlovićem i Filipovićem. Ta neizvesnost se ni jednog trenutka nije videla u njihovom pristupu reprezentaciji. Možda je sada prava šansa da se nešto učini i da se bar neko od njih vrati u srpski vaterpolo. Nisu jeftini, ali svaki kvalitet se plaća, zar ne ?
----------------------------------------------
Sledi smena generacija, Srbija bezbrižna
U novom olimpijskom ciklusu dogodiće se smena generacija u većem broju reprezentacija. Srbija je sa te strane bezbrižna jer jedino golman Soro ima više od 30 godina (34), a po 30 imaju Gocić i Vanja Udovičić. Naša selekcija je bila ubedljivo najmlađa na takmičenju i to može da bude jak adut u kreiranju planova za naredne Igre.
Kod Hrvata su u „dobrim“ godinama: Burić 32, Barać 39, Hinić 36, Vićan 36.
U sastavu Italije: Tempesti 33, Perez 36, Felugo 31, Premuš 31, Pastorino 32.
Crnogorci: Šefik 36, N.Janović 32, Gojković 31.
Iskusni Mađari su: Seči 35, T.Varga 37, Madaraš 33, Kašaš 36, Kiš 35, Sivoš 31, Biroš 36, Štajnmec 32.
Španci: Martin 35, Vales 33, Perez 41, Lozano 32.
U SAD preko 30 su: Mozes 35, Handt 32 Pauers 32, Vrajt 35, Bjubien 36, Bejli 37, Azevedo 31.
----------------------------------------------
Rudić u istoriji
Ratko Rudić je na svojim osmim Igrama stigao do četvrtog „zlata” i pitanje da li će ga iko ikada nadmašiti: slavio je sa Jugoslavijom dva puta, Italijom i sada sa Hrvatskom.
On je rekao da hoće da ostane u hrvatskom vaterpolu, ali i da mu predstoje razgovori sa čelnicima saveza.
– Država mora da nam pomogne jer često nemamo ni za hotel. Obećali su, ali to je političko pitanje.
Italijani su bili prezadovoljni „srebrom”, ponovo su tim za velika dela. Selektor Alesandro Kampanja je izjavio:
– Da je neko pre dve godine rekao da ćemo biti svetski prvaci i olimpijski vicešampioni smatrali bi da je lud. Ako sam od nekoga morao da izgubim finale onda bih izabrao da to bude od Rudića, jer je veoma važna ličnost u mom životu.
Dejan Stevović
objavljeno: 14.08.2012.
