Izvor: B92, 23.Jun.2016, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na koga će pasti "teret" Evrope ako London ode?
Šta ako Velika Britanija odluči da istupi iz članstva u Evropskoj uniji? To se pitaju brojni komentatori iz zemalja članica EU.
Nemačko-francuski tandem mora preuzeti ključne poslove u Evropskoj uniji, a Evropska centralna banka zajamčiti stabilnost evra kakav god bio ishod referenduma o opstanku Velike Britanije u EU, a glavni je cilj da se spreči da i druge članice EU krenu ka "nacionalizaciji" politika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i sistema odlučivanja i razgrađivanju Unije.
To je preovlađujuće mišljenje komentatora i političara uglavnom u "starim" članicama Unije, koje takođe podvlače da u slučaju Bregzita- pobede zagovornika izlaska Britanije iz EU, to mora značiti da Ujedinjeno Kraljevstvo gubi sve povlastice i prava i biva potpuno isključeno iz Unije.
To mora biti i ključna poruka nekima, naročito na istoku EU, koji razmišljaju o vraćanju ovlašćenja iz institucija Unije ponovo u nacionalne ravni.
Velika Britanija će u tom slučaju morati ponovo da s EU pregovara o prirodi ekonomskih i drugih veza i postati "strana treća zemlja" za , u tom slučaju ponovo evropsku 27-oricu.
Moguće je da se, ali uz temeljite i duge pregovore, nađe model saradnje Britanije i Unije, po uzoru na veze koje EU ima s grupom Norveška, Island, Lihtenštajn, odnosno sa Švajcarskom ili zemljama EFTA.
Opšte su procene ekonomskih i finansijskih analitičara da će vrednost britanske funte osetno pasti, deo kapitala i kompanija preći s Ostrva u EU ili drugde, a ostaje da se vidi hoće li Škotlanđani takođe raspisati referendum o izlasku iz Velike Britanije i uključivanju u Evropsku uniju i kako kažu škotski politički vođi, napustiti funtu i uključiti se u evro.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk misli da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio udarac i početak raspada EU i celog Zapada, ali većina u Uniji tako ne misli, iako svi kažu da se, čak i da Britanci ostanu, Unija mora preustrojiti i ponovo utvrditi, učvrstiti svoje ciljeve, ustanove i mehanizme odlučivanja.
Harizmatički francuski ministar ekonomije Emanuel Makron podvlači da će posle britanskog referenduma "naš izazov biti dvojak:izbeći zarazu ‘Bregzita’ i odmah pokrenuti dinamiku novog pozitivnog projekta Evrope".
Zemljotres koji je izazvao britanski referendum je dobrim delom i posledica naročito još uvek neprevaziđene ekonomsko-finansijske i izbegličke krize, jačanja krajnje desničarskih i opasnih populističkih, pa i neonacističkih snaga.
Moguće je da bogatije i prevashodno "stare" članice EU zaključe da se stabilnost i novi ekonomsko-socijalni zamah može naći samo ako se još više udruže oni koji su u stanju i žele da osnaže dalju evropsku integraciju.
Ali za to će biti potrebno vremena i vrlo opipljivi rezultati da bi se u "svetlu evropsku budućnost" ubedili sve surevnjiviji građani EU koji su teško razočarani i neoliberalnim modelom preraspodele bogatstva najviše u ruke i kase bogatih i vladavinom tržišta i banaka na uštrb "realne ekonomije" i otvaranja radnih mesta.
Bivši francuski predsednik i viđeni kandidat za predsedničke izbore u Francuskoj 2017. Nikola Sarkozi je posle razgovora s kancelarkom Angelom Merkel i ključnim nemačkim zvaničnicima izjavio da su on i kancelarka Merkel za to da se "izgradi novi sporazum o EU da bi se spasla Evropa".
Izbori će iduće godine biti održani i u Nemačkoj, a Sarkozi kaže da je sad nužna "nova francusko-nemačka inicijativa" i tvrdi da je "Angela Merkel spremna". On objašnjava da bi novi temeljni akt EU značio da se uspostavi "euro-Šengen", Evropski monetarni fond i politike i ustanove EU koje bi bile snažno usredsređene na prioritetne dosijee i ciljeve.
Protiv izlaska Velike Britanije iz EU je i zvanični Vašington, a u osvrtu američkog lista Vol strit džornal se navodi da je "slobodna i napredna Evropa u interesu Amerike" koja misli da t"om cilju najbolje služi da je Britanija deo EU da bi bila ravnoteža Nemačkoj i Francuskoj".
Pogledaj vesti o: London
