Izvor: Piplmetar.rs, 24.Sep.2022, 07:32

Na čijoj je sahrani bilo više svetskih lidera, Tito ili kraljica Elizabeta?

Foto: Profimedia, Epa, Delo, Osmica, RTV revija, TV vesti, Start


OVE nedelje se mnogo pričalo o sahrani kraljice Elizabete Druge, koja je umrla 8. septembra u 97. godini, posle 70 godina vladavine.


 










Elizabeti su došli predstavnici 167 zemalja
I pre same sahrane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << koja je održana u ponedeljak, ispraćaju najdugovečnije kraljice prisustvovali su ljudi svih uzrasta i svih slojeva društva. Oko 250.000 ožalošćenih posetilo je kovčeg kraljice Elizabete II. u Vestminster holu u Londonu, izjavila je britanska ministarka kulture Mišel Donelan.

Poslednji put Britanci su nekome ovako odali počast 1965. godine, kada je umro Vinston Čerčil. Povodom dana sahrane, komentarisalo se ponašanje kraljičine porodice, od osmeha princeze od Velsa Kejt Midlton do onoga što je princ Hari rekao svom bratu princu Vilijamu, ali i činjenice da je maramu kraljice Elizabete na sahrani nosila ona. omiljeni poni.

Sve to pada u drugi plan pred priče o gostima, svetskim liderima, na sahrani kraljice Elizabete. Kraljevi i kraljice, predsednici, premijeri, poznate ličnosti i prijatelji iz celog sveta bili su među 2.000 zvanica na kraljičinoj sahrani u Vestminsterskoj opatiji.

Na sahrani kraljice Elizabete II. bili su predstavnici 167 zemalja, uključujući 18 monarha, 55 predsednika i 25 premijera.

Bajden, Makron, Fon der Lajen, Albert II. iz Monaka…

Među monarsima bili su norveški kralj Harald V, veliki vojvoda Anri od Luksemburga, kralj Vilem-Aleksandar od Holandije, kralj Filip od Belgije, kralj Felipe VI. španskog kralja Karla KSVI Gustava od Švedske. Tamo je bila i danska kraljica Margrete II. i princ Albert II. Monaka sa princezom Šarlin.

Od svetskih lidera, na sahranu su došli predsednik SAD Džo Bajden, kao i brazilski predsednik Žair Bolsonaro, francuski predsednik Emanuel Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. U Londonu je bio i hrvatski predsednik Zoran Milanović.


Titova sahrana je i dalje pojam za region
Ova sahrana na prostoru bivše Jugoslavije odmah je izazvala uspomene na sahranu Josipa Broza Tita, koja se na ovim prostorima i danas doživljava kao nešto posebno, što je nemoguće nadmašiti.

Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine u Ljubljani u 15.05 časova. Istog dana, u 18 časova, Predsedništvo SFRJ i Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije održali su u Beogradu vanrednu sednicu i tom prilikom usvojili proglas povodom Titove smrti.

Britanska premijerka Margaret Tačer, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev, premijerka Indije Indira Gandi, predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku, prvi predsednik Severne Koreje Kim Il-sung…


Titovoj sahrani prisustvovali su predstavnici 127 zemalja sveta
Koliko ih je tačno bilo?

U svom članku od 18. maja 1980. magazin Time navodi da su sahrani prisustvovali predstavnici 123 zemlje, uključujući četiri kralja, 32 predsednika, 22 premijera i preko 100 predstavnika komunističkih ili radničkih partija.

BBC je pisao, prema podacima iz knjige Titova poslednja bitka S. Ivanca i R. Mirosavljeva, da se okupilo 218 delegacija iz 126 zemalja.

Što se tiče medija, za to vreme brojke su takođe neverovatne. Bilo je preko 700 reportera iz preko 60 zemalja, a oko trideset zemalja pratilo je prenos uživo.


Tito ili Elizabeta? Evo šta govore procenti


Čini se da, bar prema brojkama svetskih lidera, prednjači sahrana kraljice Elizabete Druge. Međutim, treba reći i da UN danas imaju 193 države članice, dok je 1980. godine bilo 148 država članica.

Što se tiče delegacija, ako bismo pokušali da utvrdimo stvari procentualno, na sahrani kraljice Elizabete Druge. bili su predstavnici 86,5 odsto zemalja sveta. Na Titovoj sahrani to je procentualni iznos od 88,8. Za dodatni kontekst treba pomenuti da je na sahrani kraljice Elizabete II. bili su i predstavnici preko 50 država članica Komonvelta.

Nekoliko meseci pre sahrane, Rusi su izvršili invaziju na Avganistan. To je značilo kraj hladnoratovskog detanta i početak novog hladnog rata. Odnosi su bili zategnuti. Leonid Brežnjev je došao na sahranu kao sovjetski lider, ali američki predsednik Džimi Karter nije. Poslao je potpredsednika Voltera Mondejla i majku Lilijan Karter.

Svoj izostanak opravdao je predsedničkom kampanjom. Ali nije došao jer se nije slagao sa Titom, već je sledećeg meseca bio u Beogradu sa ženom i ćerkom i položio cveće na Titov grob. Ima još nešto zanimljivo.

Brojni mediji u SAD, kao i politički analitičari, pa čak i političari, bili su kritični jer Karter, inače demokrata, nije prisustvovao Titovoj sahrani. Jedan od najglasnijih bio je republikanac Džordž Buš stariji. On je upozorio da sahrana nije svečani događaj, ali da je neophodno pružiti podršku Jugoslaviji da shvati da su posle Titove smrti imali Amerikance za prijatelje.

Nastavak na Piplmetar.rs...