Izvor: Blic, 01.Jun.2015, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVA MAPA BLISKOG ISTOKA Dva lica iste teritorije, nekad i sad
Skoro sto godina nakon što su kolonizatori iz Velike Britanije i Francuske uspostavili granice Bliskog istoka, došlo je do ponovnog prekrajanja i tendencije stvaranja novih država.
Države koje su 1919. godine stvorene u skladu sa interesima Londona i Pariza danas su na udaru džihadista, nacionalista, pobunjenika i ratnih profitera.
Granica između Iraka i Sirije je pod kontrolom takozvane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Islamske države, sirijski Kurdi zahtevaju autonomiju identintičnu onoj koju imaju njihovi zemljaci u Iraku, dok pobunjenici i plemenske vođe komadaju parče po parče teritorije u Libiji i Jemenu.
Nekada moćne prestonice postaju sve nevažnije u novijoj konstelaciji stvari. Ostale države na svetu možda imaju svoje ambasade u glavnim gradovima Bliskog istoka, ali nemaju odgovarajuće saradnike u vidu efikasnih ministarstava
sa kojima bi sarađivali.
Vlade u Bagdadu, Damasku, Tobruku i Sani danas su praktično nemoćne da uspostave preko potreban red na čitavoj teritoriji svojih država.
- Države nemaju onaj monopol u korišćenju vojne sile, te se sve više oslanjaju na pomoć stranih faktora i nevladinih faktora - izjavio je Favaz Gerges, profesor na Londonskoj školi ekonomije i spoljnopolitički analitičar.
Čak i nafta, najvrednije blago Bliskog istoka, više nije pod potpunom kontrolom država. Irački Kurdi stvorili su legalnu infrastrukturu i platformu za eksploataciju nafte pre više od decenije, dok pobunjeničke snage u Libiji i Islamskoj državi ubiru značajne prihode od industrije "crnog zlata."
Dok za nevladine faktore prodaja sirove nafte predstavlja problem, krijumčarenje prerađene nafte je druga priča, a zahvaljujući infrastrukturi koji su zauzeli ili pak izgradili, porastao je i njihov profit.
- Postoji čitava mreža krijumčarenja, u kojoj ne važe ni religijske ni ideološke granice, i u kojima je jedini reper prodaja nafte, benzina i gasa, i koja donosi ogroman profit - kaže industrijski konsultant Džon Hamilton.
Za ove promene na Bliskom istoku postoji nekoliko razloga. U zavisnosti od ugla gledanja, analitičari izdvajaju manjak demokratije, postkolonijalizam, protekciju Zapada, korupciju, neadekvatno ili pak nikakvo obrazovanje, i globalno uzdizanje radikalnog islama.
Ipak, ono što najviše izjeda i cepa Bliski istok jeste sve veći broj religijskih i militantnih grupa koje žele sopstvenu autonomiju, zemlju, i prava. Zapadni mediji su ovu pojavu okarakterisali kao jednu vrstu "radikalnog sektaštva."
Konflikt sunita i šiita odvija se u svim zemljama Bliskog istoka, i obiluje nasiljem i krvavim sukobima.
Dve regionalne supersile, Saudijska Arabija i Iran, velikoduššno podržavaju ove dve suprotstavljene religijske grupe, koje vode prave male ratove.
U prošlosti su globalne supersile koliko-toliko kontrolisale tenzije u ovom regionu, ali sada je potpuno nejasno imaju li zvanični Vašington i Moskva snage da ponovo ujedine Siriju, Libiju, Jemen i Irak, i od njih načine normalne države kakve su u nekim prošlim vremenima bile, uprkos svim takozvanim diktatorima koji su ih vodili.
Takođe, postavlja se pitanje mogu li za sada sigurne države, poput Egipta, Saudijske Arabije, Jordana i Bahreina da se odupru sve većem talasu separatizma u regionu.
Treba imati u vidu da su granice većine ovih država nastale nakon završetka Prvog svetskog rata. Tada je Liga naroda potpisala Sajks-Pikotov sporazum, na osnovu kojeg su kreirane granice koje i danas postoje.
Najveća promena od 1919. godine bila je stvaranje države Izrael 1948. godine, čije su granice bila i ostala tema debate koja traje skoro 70 godina, i nema naznake da se bliži kraju. Zamenik izraelskog šefa diplomatije Cipi Hotoveli nedavno je izjavio da zapadna obala Gaze pripada Jevrejima. Sa druge strane, palestinci takođe sanjaju o promeni granica.
- Palestinci vide haos u Siriji i Iraku kao faktor koji bi eventualno mogao da promeni granice čitavog Bliskog istoka, što bi u nekom potencijalnom epilogu moglo da ide njima u korist. U protivnom, budućnost njihove države je sve samo ne svetla - kaže profesor Rozmeri Holis sa Londonskog univerziteta.
Pogledaj vesti o: Pariz, Sirija
