Izvor: Politika, 11.Dec.2012, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzeji nisu mesto gde stanuje prašina
Knjiga „Muzeji u javnosti, javnost u muzejima” daje smernice kako privući publiku na izložbe i u galerije
U Nacionalnoj galeriji u Londonu u odeljenju za odnose sa javnošću zaposleno je 24 osobe. Prema istraživanju iz 2009. samo 33 odsto muzeja u Srbiji imalo je službu za ovu delatnost. Najčešće je to jedna osoba, osim Etnografskog muzeja u Beogradu sa dva kustosa koja imaju ovakvo zaduženje, podaci su koji se mogu pročitati u knjizi „Muzeji u javnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnost u muzejima” autorke Aleksandre Savić, zaposlene u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu upravo na poslovima pi-ara (realizovala više od 40 izložbi i projekata).
– Odnosi muzeja s javnošću su oduvek postojali, ali su evoluirali i usavršavali se u skladu sa promenama u društvu i sredstvima za informisanje – kaže autorka, a na naše pitanje kako se javila ideja da napiše štivo namenjeno kustosima, novinarima, stručnoj javnosti, dodaje da je knjiga sublimacija specijalističkog rada o muzejskom pi-aru koji je odbranila na Ekonomskom fakultetu.
Osnovna namera joj je bila da ukaže da su odnosi s javnošću zauzeli veoma bitno mesto u savremenom poslovanju muzeja.
U poglavljima o muzejima kao institucijama kulture, specifičnostima pi-ara u njima, ali i načinima savremenog muzejskog marketinga, različitim načinima sponzorstva, primerima iz prakse, viši kustos Aleksandra Savić apostrofira tezu da „muzeji budućnosti nisu postojani i nepomični mauzoleji sa prašnjavim predmetima na staklenim policama u kojima se deca ućutkuju kako se ne bi remetili mir i tišina”.
Autorka ističe da je pojam muzeja kao svetilišta viktorijanskog vremena „zastareo, prašnjav i plesniv”, odavno prevaziđen.
– Pred muzejima je težak zadatak. Moraju da rade na privlačenju publike. U postmodernom vremenu ubrzani tempo života favorizuje zabavu i razonodu više od naučne i kulturne prosvećenosti. Konkurenti muzejima za pažnju nisu samo drugi muzeji nego elektronski mediji, TV, film, internet, mobilni telefoni, sportska takmičenja, jednom rečju edutejment (edutainment – kovanica nastala spajanjem termina obrazovanje i zabava), ali i tržni centri, restorani... te je u tom duhu potrebno shvatiti reorganizaciju muzeja.
Često se piše kako Narodni muzej godinama ne radi, a to nije tačno. Ima povremene kvalitetne izložbe, gostuje u drugim prostorima, snalazi se. U njegovom foajeu je trenutno izložba Paje Jovanovića, ali, publika ne percipira tu vrstu izložbe. Ono što ne radi jeste stalna postavka na prvom spratu, zbog lošeg stanja zgrade, ali, čak i da radi, koliko nas bi zaista otišlo da je pogleda – pita se naša sagovornica i dodaje da su važnija pitanja – zašto su zgrade u kojima su muzeji (barem oni koji ih imaju) u očajnom stanju i zašto mnogi muzeji nemaju vlastitu zgradu, uključujući i Prirodnjački?
– Najvelelepnije zgrade u Beogradu koriste se kao mesta gde se vodi politika, ili su to poslovne zgrade. To znači da nam je politika iznad kulture i nasleđa, a to je tužno i trebalo bi da je obrnuto.
---------------------------------------------------
„Noć muzeja” je dobar brend
– Manifestacija „Noć muzeja” je dobar brend. Problem je što je bazirana na provodu za jedno veče, i što se publika za tu noć „zasiti” muzeja za narednu godinu – smatra Aleksandra Savić i dodaje da se ta noć dešava u gotovo idealnim uslovima, krajem maja i subotom.
Naša sagovornica ističe da su u manifestaciji „Noć muzeja” osnovni proizvod izložbe ili pojedinačne instalacije, priređene samo za to veče: netipične, lucidne i kreativne, koje se baziraju na dobroj zabavi.
– Očigledno je da publika želi novi kvalitet u muzejima, novi doživljaj, netipičnu postavku, da u „ozbiljnoj” ustanovi doživi nešto neobično i nešto nauči. Problem je što muzeji ne mogu dugoročno da funkcionišu na bazi atrakcije – smatra Savićeva.
A. Cvetićanin
objavljeno: 11.12.2012.
Pogledaj vesti o: London
