Izvor: Glas javnosti, 23.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mućke i srećke
Besplatne akcije vredeće hiljadu evra - rekao je prošle godine u ovo vreme Mlađan Dinkić. Sledeće godine svi ćemo biti milioneri - rekao je pre neku deceniju Derek Del Boj, junak serije neverovatno simpatičnog naziva „Mućke“. Ta serija, zapisano je negde, nesumnjiv je dokaz da su Englezi nastali od Srba i da su neki ovdašnji političari nastali od Del Boja, sitnog prevaranta iz londonskog predgrađa Pekam gde „rade samo konji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i budale“. I u Srbiji je slično. Jedino što tu ne možeš da razabereš gde su konji, a gde su budale. Gore ili dole?
Kako je postalo sve manje izvesno da će hiljadu evra stići zagarantovano, po „sili zakona“, neko se setio da bi to moglo da se desi slučajno, po sili upadanja sekire u med. Pa je državna lutrija osmislila greb-greb srećku gde je mogućnost dobitka hiljadu evra daleko izvesnija nego u slučaju upisa besplatnih akcija. Kupiš parče kartona na kiosku, noktom zagrebeš tamo gde treba i možda ćeš baš ti postati vlasnik hiljadu evra, i to sledećih dvadeset godina svakog meseca. Igra je nazvana „srpski san“.
Srpski košmar bila je novčanica od 500 milijardi jugoslovenskih dinara s likom Čika Jove Zmaja. Mogao si da odeš u samoposlugu koja je ličila na ‘’lokal u pripremi’’ sa svežnjem ‘’zmajeva’’, a da te otud vrate, jerbo je kurs skočio u poslednjih pola minuta, poslovođa je mobilisan, kasirke štrajkuju iz razloga smanjenja ličnog dohotka sa hiljadu petsto milijardi na hiljadu dvesta, rafovi nisu na prodaju, dok svega ostalog - nema. Sad je situacija drukčija, od Čika Jove Zmaja ostala je samo ‘’Jututunska juhahaha’’, antidinastička pesmica smeštena u kraljevstvu Jututu, gde je kralj neki Balakaha, koji se malo-malo uspne na brdo i gromoglasno vikne svom narodu: ‘’Dobićete juhahaha’’. Dakle, hiljadu evra, Jova se valjda neće buniti za slobodno tumačenje metafore i važeće monete, ako se već nije obrtao u (grobnom) mestu počastvovan ucrtavanjem na novčanicu koju strani turisti pazare rađe od opanka, da pokažu kod kuće kako su bili ‘’na kraju sveta’’.
Hiljadu evra početkom prošle godine bio je san svih Srba poređanih u redovima za upis besplatnih akcija, svako je znao na šta će spiskati basnoslovnu sumu kad na račun legne ‘’s neba’’. Paradentozu ću izlečiti miksturom dragog kamenja, kupiću frižider sa ‘’svarovski’’ kristalima, smotaću pod dušek, vratiću dugove, pa možda nešto ostane da oročim - šuškalo se po poštama, ovlašćenim izdavačima papira na kojima nigde nije bila upisana suma, ali je bila upisana nada da smo svi konačno postali srećni dobitnici ‘’srpskog sna’’, floskule koja predstavlja isto što i mogućnost da baš tebe, od svih preostalih, dok šetaš ulicom pogodi Halejeva kometa, nebesko telo vidljivo sa Zemlje svakih 76 godina.
Čim su prošli izbori, fenomen ‘’vidljiv’’ u Srbiji svake dve do četiri godine, niko više nije pominjao onih hiljadu evra, Volstrit ode u majčinu, a niko nas nije obavestio da su baš oni organizatori te ‘’akcijske’’ lutrije iz sedišta ‘’američkog sna’’. Onda se neko setio da hiljadu evra i nije neka svota u poređenju sa ‘’soma’’ istih svakog meseca sledećih 20 godina. Ako dobiješ sad, tek 2028. moraš da ideš na posao i gužvaš se u autobusu sa upisivačima besplatnih akcija, strpljivom sortom, proizašlom iz ‘’srpske noćne more’’.
- Komšo, gde si, bre, nisam te video 20 godina - reći će šofer lokalnog autobusa pred zasluženom penzijom, koga pamtiš kao četrdesetogodišnjaka.
- Spavao sam. Pardon, sanjao srpski san- kazaćeš mu sanjivo, učtivo ga pitajući šta on radi.
- Krpim kraj s krajem, čekam da prodaju ova javna preduzeća, pa da uzmem onih hiljadu evra... Bog da me vidi. I meni, brate, jednom da svane!
