Izvor: RTS, 05.Feb.2023, 16:10
Može li Rusija da odgovori na teški zapadni oklop
Posle skoro godinu dana rata, zapadne zemlje isporučiće teške borbene tenkove Kijevu. Ukrajinci očekuju "leoparde", "čelendžere" i "abramse", a predsednik Volodimir Zelenski smatra da je to važan korak na putu do pobede. Ruski odgovor na terenu mogao bi da bude protivoklopna raketa "kornet" ili specijalizovani helikopteri, smatra urednik emisije "Dozvolite" Goran Janićević, dodajući da će u novim okršajima, bitnije od samog oružja, biti dve stvari – logistika i komandovanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Berlin, London i Vašington, nakon više od 300 dana rata na istoku Evrope, ali i niza zahteva ukrajinskih zvaničnika da "nema vremena za gubljenje" u isporuci teškog naoružanja zbog velike ofanzive koju Moskva navodno priprema u narednom periodu, obećali su Kijevu gotovo 60 borbenih tenkova tipa "leopard 2", "čelendžer 2" i "M1 abrams".
Zemlje članice NATO-a, koje su najavile isporuku teških borbenih tenkova, ozbiljno rade na pripremi Ukrajinaca za ratna dejstva: obećavaju veliku količinu municije, rezervnih delova, kao i obuku ukrajinskih snaga. Zapad, istovremeno, ne želi velike gubitke svoje tehnike u borbi s Rusima.
Pomoć zapadnih saveznika Kijevu do sada je, naime, bila u vidu odbrambenih artiljerijskih raketnih sistema "kraćeg" dometa, poput američkog HIMARS-a, finansijskih paketa ili uvođenja sankcija Moskvi.
Sada će na ratištu, na strani Ukrajinaca biti i teški tenkovi zapadnih saveznika, za koje Kijev smatra da mogu da "stanu na crtu" ruskim snagama. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručuje da pomoć predstavlja "važan korak na putu do pobede", dok predsednik Rusije Vladimir Putin ističe da ta zemlja "ima čime da odgovori na pretnje" kolektivnog Zapada.
Odgovor Rusa na terenu – "korneti", "aligatori" i "terminatori"Prema rečima novinara Gorana Janićevića, konkretni ruski odgovor na ratištu, hipotetički, protiv "leoparda", "čelendžera" i "abramsa", mogla bi da bude protivoklopna raketa "kornet", te stariji sistemi manjeg dometa, poput "fagota" ili "metisa", ali i najjednostavniji ručni raketni bacač, koji može da prekine gusenicu na tenku.
"Protivoklopna raketa 'kornet' jednim pogotkom može da uništi i 'leopard' i 'čelendžer' i 'abrams' sa daljine od gotovo osam kilometara", ističe za Internet portal RTS-a urednik emisije Dozvolite.
Janićević kaže i da ruska avijacija ima helikoptere specijalizovane za protivoklopnu borbu, poput Ka-52 "aligator" i Mi-28, kao i Mi-24 i Mi-35, ističući da mogu da unište sve zapadne tenkove. Naglašava da je, međutim, ipak ključna stvar i velika nepoznanica koliko Rusi imaju savremenih protivoklopnih sistema na frontu.
"Možda jednako važno je i koliko su vojnici koji ih koriste uvežbani, a komandant sposoban da prepozna situaciju kada treba da upotrebi protivoklopno oružje. U toj borbi na život i smrt odlučuju sekunde. Jedna loša odluka može da napravi haos", navodi Janićević.
Kao primer navodi i da Rusi imaju "ubicu tenkova", "BMPT terminator", koji može da "ubije tenk" protivoklopnim raketama ili topovima kalibra 30 milimetara i dometa tri kilometra ali da ih nema na stotine, koliko bi trebalo, već jedva nekoliko desetina.
Ruski protiv zapadnih tenkovaNa pitanje koliko ruski tenkovi mogu da se suprotstave zapadnim, Janićević kaže da tenkovi "iz familije" T-72, tehnički gledano imaju nešto slabije sposobnosti od zapadnih tenkova, pre svega domet glavnog naoružanja i snagu motora, ali da ta činjenica i nije toliko važna u ovom ratu.
"Topovi zapadnih tenkova imaju domet od četiri, a ruskih uglavnom tri kilometra, ali domet važi ukoliko postoji optička vidljivost cilja. Ukrajina jeste vojnički rečeno 'tenko-prohodno' zemljište, ali nije ravna ploča, nije iračka pustinja gde su zapadni tenkovi pokazali veliku nadmoć 1991. godine", navodi Janićević.
Britanski list Gardijan ocenjuje da ruski tenk T-90, baziran na istom principu kao i T-72, koji je Moskva nedavno uvela u borbu, otežava Kijevu situaciju na frontu, ističući da analitičari smatraju da bi 100 zapadnih tenkova bilo dovoljno kako bi došlo do obrta u korist Ukrajine.
Dve stvari ključne u sudaru tenkova
Urednik emisije Dozvolite smatra da će dve stvari biti presudne u sudaru zapadnih i ruskih tenkova: logistika – snabdevanje municijom i održavanje borbenih i neborbenih delova, kao i sistem komandovanja.
"Komandant borbene grupacije koji dobro proceni situaciju kada treba da upotrebi tenkove, artiljeriju, pešadiju i ima ispravne obaveštajne podatke, biće pobednik u svakoj bici", navodi Janićević.
Naglašava i da su Ukrajinci u tom delu u prednosti jer su zemlje članice NATO-a većinu svojih kapaciteta za obaveštajni rad, satelitski nadzor, ometanja i prisluškivanje stavili na raspolaganje u borbi protiv Rusije.
"Komandni kadar ukrajinske vojske, takođe, mnogo se bolje snašao u ovom ratu od ruskih generala, jer je pokupio sve dobre elemente komandovanja sa Istoka i sve dobro sa Zapada", kaže Janićević.
Govoreći o logistici, Janićević smatra da ozbiljan problem za obe strane predstavljaju uništeni putevi, kao i dronovi izviđači i samoubice.
Šta Ukrajina dobija sa ZapadaPočetkom godine, Berlin je Kijevu obećao 14 tenkova tipa "leopard 2", London isto toliko "čelendžera 2", a Vašington 31 tenk "M1 abrams".
Glavno oružje tenka nemačke proizvodnje "leopard 2", koji se smatra jednim od najnaprednijih na svetu, top je s glatkom cevi kalibra 120 milimetara. Sekundarno oružje čine pak dva mitraljeza kalibra 7,62 milimetra. U upotrebu vojske Zapadne Nemačke ušli su krajem sedamdesetih godina.
"Leopard 2", koji dostiže brzinu do 70 kilometara na sat, težak je oko 60 tona. Kao što je slučaj sa svim zapadnim tenkovima, ima četvoročlanu posadu, za razliku od ruskih tenkova sa troje jer je proces punjenja cevi automatizovan. Dojče vele prenosi da Nemačka danas ima oko 350 "leoparda 2", ali da se tačan broj čuva u tajnosti.
Čelendžer u "sendvič" oklopuBorbeni tenk "čelendžer 2", jedan od najbolje oklopljenih tenkova na svetu, u službi je britanske vojske od 1994. godine, a koristi ga i vojska Omana. Kupola i trup zaštićeni su kompozitnim oklopom "čobam" druge generacije, poznatijim kao "sendvič" oklop.
Osnovno naoružanje "čelendžera 2", top kalibra 120 milimetara koji se puni ručno, u odnosu na ruske tenkove kod kojih je taj proces automatizovan. Sekundarno oružje čine dva mitraljeza od 7,62 milimetra. U borbenim dejstvima, prvi put je korišćen u invaziji na Irak 2003. godine.
Tenk je težak oko 60 tona i dostiže brzinu oko 40 kilometara na sat (60 na putu). Posadu, kao i kod tenka "leopard 2", čine četiri člana.
"Ogoljeni" abramsiPomoć od 31 tenka "M1 abrams", kao dodatni dokaz u "nepokolebljivoj podršci" Ukrajini, obećao je toj zemlji i američki predsednik Džozef Bajden.
Tenk "M1 abrams" ima specijalni oklop "čobam", poput britanskog "čelendžera 2". Američki list Politiko, međutim, piše, pozivajući se na anonimne izvore, da Ukrajina ipak neće dobiti "M1 abrams" sa uranijumskim oklopom, koji koristi američka vojska, što znači da će ostati uskraćena za pun kapacitet tenka. List navodi i da je politika SAD da se "abramsi" ne izvoze sa takvom vrstom oklopa.
"M1 abrams", nazvan po nekadašnjem načelniku Generalštaba vojske SAD Krejtonu Abramsu, ušao je upotrebu vojske SAD osamdesetih godina, a korišćen je u svim ratovima američke vojske od 1991. godine.
Glavno naoružanje je top standardnog NATO kalibra 120 milimetara. Težak je oko 60 tona i dostiže brzinu do 70 kilometara na sat. Kao i prethodna dva tipa tenka, za koje se očekuje da će biti isporučeni Kijevu, posada je četvoročlana.
Bela kuća, ipak, saopštila je i da će možda biti potrebni meseci da moćni američki tenkovi, koje je Bajden odlučio da pošalje u Ukrajinu, stignu na svoje odredište.
Vojnici iskovani u vatri i rovovimaDalja eskalacija svakako znači da u narednom periodu predstoje teške borbe, u kojima će biti mnogo mrtvih sa obe strane, kao i uništene tehnike i civilna infrastruktura. Možda i važnije od tehnike, tokom duge istorije ratovanja, pokazalo se iskustvo i prekaljenost samih vojnika.
"Bez obzira na sve viđeno, do sada su se i Rusi i Ukrajinci pokazali kao veoma hrabri i žestoki borci", navodi Janićević.
Skreće pažnju i na činjenicu da mnogi vojnici na frontu već mesecima učestvuju u borbama i naviknuti su na ratne strahote i uslove života.
"Prethodni ratovi nas uče da u takvim situacijama postoji velika povezanost vojnika, a jedinice postaju male porodice. Zato nema masovne predaje niti izdaje, ni sa jedne ni sa druge strane i borbe se vode bukvalno do poslednjeg", zaključuje urednik emisije Dozvolite Goran Janićević.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
